ВЕЛИКИ РАТ, ВИДОВДАНСКА ЕТИКА, ПАМЋЕЊЕ

Abstract

Полазећи од карактеризације савремености (доминација
сектора финансија и високе технологије, политизовање економије,
идеолошка употреба културе и контрола способности мишљења) и
кратке анализе експанзионизма (политичког, економског, културног)
уочи Великог рата, аутор детаљније описује духовну ситуацију пред
Велики рат у философији, књижевности, умјетности, као и национа-
лно-политичке програмске текстове и ратну пропагандну публици-
стику њемачких интелектуалаца тог времена. Континуитет аустро-
угарске колонијалне политике према Балкану и Србији кулминира у по-
дстрекивању на превентивни рат против Србије од стране елита у
Берлину и Бечу, што је важно за питање одговорности за рат, који се
води са конкретним ратним циљевима у којима се огледају узроци ра-
та. Ове ратне елите хтјеле су да као узрок рата прогласе Сарајевски
атентат, који је уствари политички атентат и тираноубиство.
Ослободилачки покрет демократске омладине Млада Босна треба по-
сматрати и у европском контексту и као инспирисан српском тради-
цијом култа Косова и Видовданске етике, која говори о жртви као су-
блимацији историје и праведном страдању као елементу идентитета.
Историјско памћење сугерише да је историјска одговорност трансге-
нерацијска. Епске размјере српског страдања у Великом рату додатно
су подстакле тему Видовданског Храма по замисли Ивана Мештрови-
ћа. Темеље ове замисли пољуљао је Милош Црњански и „Лириком
Итаке“ вратио Видовдану неисцрпну народну снагу важења. Због
огромних војних и цивилних српских жртава у новијој историји потре-
ба да се успостави меморијална установа Спомен Жртве има данас за
српски народ идентитетски и егзистенцијални, етички и онтолошки
значај.