СОЦИОЛОГИЈА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА СОЦИОЛОГИЈА НА СМРТ БОЛЕСНА? (Оглед из феноменолошке социологије)

Abstract

Рехабилитација националног идентитета свој почетак мора имати
изван досега и опсега појмовног започињања његове деконструкције – да-
кле, само на граници оног повијесног тренутка којим је зачета његова
европска модернизација. Етаблирањем комунистичког интернационали-
зма као вертикалне идентитетске основе наступа гранична ситуација
српског националног идентитета - радикалан слом мјеродавности важећег
националног самоискуства. Отуда, данас, конзервативизам постмодерне -
кога се заправо понајвише прибојавају европеизирани учитељи будућно-
сти, јер исти пружа могућност ванполитичког и ванекономског идентите-
тског утемељења (које је основни непријатељ отвореног друштва) – значи
ни мање ни више него метадискурзивни отклон од простора колонијалне
метафизике западног идентитета. Он (овај метадискурзивни отклон) за
нас може да оствари свој пуни капацитет еманципативним искораком из
дискурзивног простора којим је до сада научно обликована наша буду-
ћност таквим (ванповијесним) рехабилитовањем традиције у коме, уоста-
лом и почива наша Балканска (есхатолошка) деконструкција пројекта Мо-
дерне.