ХАРТЛЕНД ТЕОРИЈА ХЕЛФОРДА МАКИНДЕРА И НОВА ВЕЛИКА ИГРА У ЕВРОАЗИЈИ

Abstract

Хартленд теорија Хелфорда Макиндера спада у класична
геополитичка учења која разматрају глобално сучељавање поморске и
копнене моћи. Макиндер спада у теоретичара који даје преимућства
копненој моћи због контроле над стратегијски важним делом
евроазијске копнене масе. Хартленд, као стожерни регион Евроазије
према овом учењу представља „седиште светске моћи“ и
геополитички императив за доминацију над континентом, чиме се
отвара могућности за глобалну доминацију. Макиндер је Хартленд
теоријом одредио стратегијски образац којим се руководи и
телурократија и таласократија. Поморске силе покушавају да спрече
интеграцију Евроазије под једним геополитичким ентитетом.
Копнене силе, са друге стране, покушавају интегрисати континент
геостратегијским окупљањем око простора Хартленда. Руска држава
је кроз историју главни историјски организатор простора Хартленда
као средства за континенталну хегемонију. Односи се мењају након
распада СССР када нова руска држава губи контролу на 1/3
територије Хартленда. Истовремено се у јужном делу Хартленда,
унутар средњоазијског простора пет држава започиње геополитичко
надметање које је названо Нова велика игра. Од исхода ове игре
зависи будућност Евроазијског интегрисања и повратак Русије у
светску политику као суперсиле.