КУЛТУРОМ СЕ ДРЖАВА ГРАДИ Поводом стогодишњице смрти великог српског научника и државника Стојана Новаковића

Abstract

Бројна политичка, национална и културна питања којима
се прије више од једног вијека бавио велики српски државник и научник
Стојан Новаковић историјском судбином поново се постављају пред
генерације савремених српских интелектуалаца и родољуба. У овом
тексту покушаћемо да укажемо на темељна Новаковићева
стајалишта, обликована и прожета његовим раскошним знањима и
богатим искуством као премијера, дипломате, посланика, научника,
публицисте. Новаковић је расвијетлио путоказе помоћу којих не само
да можемо проникнути у значења одређених историјских феномена и
процеса који су пратили српско друштво, већ и да препознајемо и
одмјеравамо изазове са којима ћемо се неизбјежно суочавати и
преплитати у будућности. Политичке идеје о изградњи и сталном
јачању државотворног обрасца, неопходности националног програма,
као и културно-просвјетним задацима на које је упућивао, имају
трајну, завјетну снагу, баш као и порука да се национална стремљења
српског народа требају огледати и остваривати кроз општељудске,
универзалне вриједности. Данашње прилике у српском друштву
свједоче колико су мудре и далековиде Новаковићева опомена да
уставни поредак и слобода народа губе сваки значај и смисао ако не
потичу из свеопштег прихватања законитости, реда, сталности и
озбиљног рада, марљивог чувања од сваког насиља и самовоље. Циљ
снажне правне државе је и да онемогући да се никада више не понови
самовоља појединца који би се нашао на њеном челу. Новаковића је
нарочито интересовало како да се „раскомадано Српство“ међусобно
упозна, приближи и уједини националном културом. Он уочава да
слободе нема без образовања, због чега просвјета и политика морају
дјеловати заједнички.