УНУТАРПАРТИЈСКА ДЕМОКРАТИЈА У СРПСКОЈ

Abstract

Како су организоване релевантне политичке партије у
Српској и колики је степен њихове унутарстраначке демократије
истраживачко је питање на које покушава да одговори овај рад.
Користећи Сарторијево теоријско одређење о релевантним
политичким партијама закључујемо да у Српској, према актуелном
сазиву Народне скупштине из 2014. године, постоји шест релевантних
партија са сједиштем у овом ентитету (СНСД, СДС, ДНС, ПДП и
НДП). На бази теоријског критеријума Сузан Скаров, а то су
инклузија чланства, централизованост партија и њихова
институционализација, истражујемо степен унутарпартијске
демократије у Српској. Помоћу овог теоријског обрасца одредићемо
за сваку од анализираних странака којем типу унутарпартијске
демократије припада. Четворотипну типологију модела
унутарпартијске демократије (партије ниског нивоа демократије,
партије демократског централизма, индивидуалистичко-елитистички
тип партија и партије пуне демократије) позајмљујемо од Горана
Чулара како би у адекватну типолошку раван поставили истражени
степен унутарпартијске демократије у Српској. Досадашња
истраживања и политичка пракса показују да у партијама у Српској
постоји низак степен унутарпартијске демократије. Тако
постављени односи унутар партија неријетко су доводили до
унутрашњих раскола који су често дестабилизовали скупштинске
већине и политички систем у Српској. Партије са сједиштем у
Српској имају конкурентски однос унутар себе, а опозициони према
релевантним странкама са сједиштем у Федерацији Босне и
Херцеговине. Таква их позиција чини јединственим партијским блоком
у односу на бошњачки и хрватски блок партија из Федерације Босне и
Херцеговине. Тиме се у демократске процесе у странкама и изван њих
укључује и нова димензија на бази које се ствара политичко понашање
толеранције мањка унутарпартијске демократије у Српској, а то је
национално-ентитетска логика политичко-партијског дјеловања.