РАСЛОЈАВАЊЕ НОВИНАРСКИХ ЖАНРОВА У НОВОМЕДИЈСКОЈ ПРАКСИ

Abstract

Овим радом актуелизујемо проблематику примене
новинарских жанрова у савременој продукцији штампе, радија,
телевизије и нових медија. Износимо преглед различитих начина
употребе новинарских жанрова у савременим медијима, међу којима
идентификујемо девијације и одступања од стандардизованих норми
за писање појединих новинарских жанрова. Полазимо од става да су
новинарске форме/облици груписани у функционалне жанрове те да,
као такви, представљају језичку, наративну и дискурзивну основу
сваког медија. Тиме заснивамо тезу о неопходности постојања
нужног нивоа конвенционалности и нормираности техника писања и
конструисања новинарских жанрова, а све са циљем да се сачува и
унапреди укупан медијски дискурс, језички стaндард и повећа
информативност медија као најважнија комуникативна вредност и
функција. У раду указујемо на најчешће облике девијација и
деструкције неких форми/облика унутар жанрова које савремено
новинарство практикује. У девијацијама видимо могућност за
унапређење функција новинарског наратива, али много чешће
уочавамо опасност од разарања текстуалног ткива и раслојавања
жанрова, форми/облика новинарског изражавања на нове, хибридне и
нeдоречене форме које смањују информативност, а повећавају
споредне или пратеће атрибуте новинарског текста. Посебно
скрећемо пажњу на појаве хибридних жанрова којима се интензивира
однос са публиком, актуелизује психо-социјална релација и сугеришу
вредносне и диференцијалне категорије и измене у понашању публике.
У исходишту рада нудимо дефиницију појма раслојавање жанрова и
указујемо на потенцијалне опасности које од раслојавања прете
новинарском наративу. Указујемо на потенцијална решења, место и
улогу новинарске професионалне заједнице, образовног система, науке
и јавних институција у превенцији и превазилажењу овог проблема.