СТВАРНИ ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Abstract

У раду се истражује положај националних мањина у двије
важне егзистенцијалне сфере као што су здравствена и социјална
заштита. Аутор критичкој анализи подвргава како саму семантику
појмова и синтагми здравствена заштита, а нарочито социјална
заштита, сматрајући да њихово непрецизно значење и употреба више
скривају него што откривају чињенице и релације на основу којих је
могуће детектовати и дескриптовати стварни положај националних
мањина у постдејтонском друштву Босне и Херцеговине, тако и
праксу имплементације норми из тих сфера која би требало да им
обезбиједи примјену права која су нормирана. Наравно, у посебном
фокусу његове пажње су припадници ромске националне мањине за
коју он тврди да је у најрањивијем положају, да су њени припадници,
за разлику од припадника свих осталих националних мањина у БиХ,
највише, тачније: једини, дискриминисани а-pro-pos заштите њихових
права у областима здравствене и социјалне заштите, за шта нису
одговорне само институције и службе које се баве давањем услуга у
наведеним подручјима живота. Методом анализе садржаја правних
(устави, закони, конвенције, повеље, резолуције, подзаконски акти и
сл.) и политичких (извјештаји, оцјене, анализе, стратегије, акциони
планови и др.) докумената, те анализом реалних животних садржаја,
процеса, односа и догађаја у овововременом б-х друштву, аутор је
дошао до социолошки релавантних увида о стварном друштвеном и
правно-политичком положају националних мањина у БиХ, стању и
кретањима у областима здравства и социјалне заштите и јасно
формулисао закључак да припадници колективитета
националномањинске детерминације, изузев Рома, ни по чему нису у
подређеном положају у односу на припаднике конститутивних народа
постдејтонске БиХ.