СОЦИОЛОГИЈА И(ЛИ) КЊИЖЕВНОСТ
DOI:
https://doi.org/10.7251/POL1611235SAbstract
Књига „Фикција и друштвена стварност: књижевност и наратив
као социолошки ресурси“ италијанског социолога Мариана Лонга,
ванредног професора на Универзитету у Саленту (Леће, Италија),
представља савремен осврт на међусобни однос социологије и
књижевности. Већ из самог наслова књиге видљиво је како аутор нема
намјеру да наведени однос проблематизује из перспективе социологије
књижевности, тј. да књижевност посматра као „специфичан предмет“
социолошког истраживања. Насупрот наведеном приступу, који за
већину социолога са нашег говорног подручја представља и једини
начин социолошке анализе и разумијевања књижевности, Лонго
пропитује да ли књижевност (може да) представља релевантно
„социолошко оруђе“ за спознају друштвене стварности, а самим тим и
њен однос према друштвеној стварности. Вођен тим наумом, кроз шест
релативно кратких поглавља, Лонго нас упознаје са историјским,
епистемолошким, теоријским и методолошким повезницама, али и
разликама, између књижевности и социологије.