КА РЕАФИРМАЦИЈИ НАУЧНИХ МЕТОДА /Милосав Милосављевић, Социјална истраживања, „Службени гласник“, Београд, 2013./

Abstract

Понесена (случајном) асоцијацијом, започећу приказ ове књиге „изда-
лека“. Подсјетићу да је, данас општепознат, Архимедов закон чекао да буде
обзнањен од постанка људског рода до појаве свога творца у III вијеку п.н.е.
На законе класичне механике чекало се до 1687. године, када их је Њутнова
научна инвенција извела на свјетло дана. Рекло би се да је принцип „чекања“
карактеристичан за открића у природним наукама, гдје мање-више константне
природне појаве, изложене љубопитљивом људском промишљању, чекају на
откривање правилности и законитости. Истине ради, овакво размишљање је у
складу са механицистичком парадигмом. У основи механицистичког поимања
стварности управо стоје принципи физике који говоре о извјесности догађања,
детерминистичком пулсирању свијета, објективности и предвидљивости поја-
ва, сходно узрочно-посљедичном слиједу. Све док је тако, могло би се рећи
да истраживачи природних појава и процеса имају лакши задатак у односу на
истраживаче друштвених појава и процеса, у којима је главни актер сам човјек.