ПОХВАЛА КЊИЗИ

Abstract

Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год
находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопава-
ју у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све не
поваде, и тако се већ махну, те другу пак изнова започињу. И ово скази-
вање такођер повратно је и откада је започето, где ли је изостало, одонуд
опет да то преузмемо сасукивати; крај с крајем да се састаља и једнако
се пружа. Та ако ћемо што на то рећи могло се је и једним дном све вам
по реду ишчатати ова притча. Ама зато остависмо и надаље једно; и
мени би се додијало много беседећи, и ви бисте огуглали слушајући, те
ни бисте марили ни пак што упантили. Зато једно пресекосмо а друго
започесмо да и оно задржите и по одмору опет сећате се вештије вам
примати разговор за вашу хвајду.