СМИЈЕХ ПЕТРА КОЧИЋА

Abstract

Природа смијешног у дјелу Петра Кочића (1877–1916) сагледана је на
примјерима из једночинке Јазавац пред судом, као и на примјерима из циклуса
приповједака о Симеуну Ђаку. Кроз анализу комичних ситуација, комичних
карактера јунака, као и кроз језичка средства комичног, указано је на сатирич-
ку и хумористичку природу Кочићевог смијеха. Сатирички смијех је изразито
опор и заједљив, а усмјерен је на критику аустријске управе у Босни, те поли-
тичку, социјалну и националну обесправљеност српског народа. Хумористич-
ки смијех представља преплет комичног са трагичким осјећањем и спознајом
стварности. У закључку је указано на чињеницу да је Кочићев смијех, упркос
громогласној снази, дубоко прожет меланхолијом и сјетом, која указује на те-
гобну судбину српског народа у Босни и Херцеговини у доба аустријске окупа-
ције.