СУДБИНСКИ АНТАГОНИЗМИ И ТЕЖЊА КА ЈЕДИНСТВУ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Abstract

У издању Института за књижевност и уметност у Београду изашла
је књига Драгана Хамовића Пут ка усправној земљи, збирка ау-
торових огледа о српској поезији и поетици, концентрисана на
период од зачетка XX вијека, дакле од почетака модерне српске књи-
жевности, до савременог српског пјевања и мишљења о поезији. Сам под-
наслов, уосталом, погађа у срж проблематике обликујући најинспира-
тивније питање модерног српског пјевања, наиме динамизам културне
самосвијести савремене српске поезије. Тако су се као јунаци ове Хамови-
ћеве књиге нашли – између осталих, за општи контекст неизоставни –
Јован Дучић, Јован Скерлић, Милош Црњански, Растко Петровић, Мом-
чило Настасијевић, Станислав Винавер, Милан Дединац, Скендер Куле-
новић, Зоран Мишић, Оскар Давичо, Васко Попа, Бранко В. Радичевић,
Бранко Миљковић, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Јован Христић,
Борислав Радовић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Рајко Петров
Ного и Милосав Тешић. Многи од њих (а ово се, логично је, нарочито
односи на авангардисте) представљени су и као пјесници и као поетича-
ри – аутореференцијалност је (и у оквиру ње случајеви поетичких пре-
думишљаја) испитана као посебан и пажње вриједан феномен.