О ПРОЦЕСИМА ДЕЗИНТЕГРАЦИЈЕ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Abstract

Од средине XIX вијека када је, захваљујући прије свега раду Вука
Стефановића Караџића, утемељена србистика, почели су и поли-
тички напади на њен статус како би се пољуљала два стуба на који-
ма почива – назив језика и територија коју тај језик обухвата. Јасно ис-
планираним поступцима ти процеси су у највећој мјери реализовани,
тако да данас на територијама на којим се говори српским језиком посто-
је чак четири његове различите номинације: српски, босански (бошњач-
ки), хрватски и црногорски. Да се у суштини ради о једном језику јасно је
сваком говорнику овог језика, а да је назив српски једини научно ваљан
показале су бројне научно утемељене студије. Међутим, политички при-
тисак који се насилно уселио у лингвистику на просторима бивше Југо-
славије још увијек не јењава, што и даље, на разнолике начине, доприноси
заобилажењу научних чињеница и дезинтегрисању српског језика.