СТРАДАЊЕ СРБА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ – МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП И МОГУЋНОСТИ УЧЕЊА У НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ

Abstract

Непостојање културе сјећања у јавној свијести код Срба ствара генерације
којима невине српске жртве из Другог свјетског рата, као и из читавог двадесе-
тог вијека, неће значити ништа. Да би се то спријечило, цјелокупна хуманистич-
ка интелигенција мора преузети дио одговорности, како би се данашња генера-
ција културом сјећања одужила невиним жртвама. Као православни хришћани,
Срби су вијековима свједочили вјеру у Христа, а духовни, културни и национал-
ни идентитет градили на спомену невине жртве. Српска књижевност памти
историјска жртвовања српског народа, која почивају на култу жртве и подвига.
Стога је кроз наставу књижевности могуће истраживати прошлост, откривати
узроке страдања у двадесетом вијеку, учити о смислу невине жртве и могућно-
сти праштања, јер праштање је могуће само из позиције жртве.