„САСУДИ” РЕЧИ АНЂЕОСКЕ ХРАНЕ И „ЧАШЕ” ЖИВОТВОРЕЋЕГ ПИЋА У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Abstract

У раду су посматрани приповедни облици у старој српској књижевности
према оновременом ауторском схватању речи као изражајног средства и књи-
жевног текста као „плетенија словесима” у разним „говорним вештинама”,
књижевним облицима, чију су функцију писци видели у педагошком, морал-
ном и естетском деловању на читаоце/слушаоце. Преко разних алегорија они
су назначавали чулни карактер књижевне уметности, структуру књижевног
дела те експлицитне и имплицитне облике приповедања.