ГРАМАТИЧКО-СТИЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ КУМУЛАЦИЈЕ

Abstract

У раду се скреће пажња на синтаксостилистичке теме којима није посве-
ћенo довољнo пажњe у досадашњој како лингвостилистичкој теорији тако ни
лингвостилистичкој пракси. Тежиште анализе усмјерено је на питање кумула-
тивних, као врло честих, конструкција у српском језику. Циљ анализе јесте да
се укаже на главне синтаксичко-стилистичке специфичности конструкција на-
сталих на принципу понављања, посебно оних фигуративног типа. Синтаксич-
ке кумулативне структуре које на посебан начин проширују структуру речени-
це, настају нагомилавањем тзв. једнородних или истородних реченичних чла-
нова. Поступак понављања хомофункционалних језичких јединица представља
својеврстан регуларитет што га омогућава сам језички систем, тј. проистиче из
остварења језика као система. Лингвостилистичка истраживања на пољу сти-
листички структурисаног низања карактеришу различити, готово супротста-
вљени приступи, који се слажу само у једном, а то је истицање кумулације
(congeries) као изразито релевантне фигуре.