АРТЕФАКТИ У СЛУЖБИ ИСТИНЕ

Abstract

Књига Трагедија без катарзе својим необичним парадоксом осје-
њеним насловом примјереним до те мјере садржају да би могао
да стоји као својеврсна опора поента главнине текстова сабра-
них међу корице књиге – најављује горку тежину појединих тема, али и
ауторова књижевнокритичка ишчитавања и промишљања о њима. Ше-
ста по реду књига,1 а друга у којој је Ранко Поповић направио искорак у
односу на своју главну књижевнонаучну преокупацију – новије српско
пјесништво, усмјеривши овог пута оштрицу свог пера на српску прозу и
драму XX(I) вијека – Трагедија без катарзе неодвојива је од ауторових
претходних остварења са којима ако и није у експлицитном, предмет-
ном и методолошком јединству, а онда јесте у имплицитном, као њихо-
вo природно заокружење, мисаоно, духовно и стилски готово унисоно.