СВЕТОСТ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ

Abstract

У раду се разматра лексичко значење ријечи просвета и про светитељ,
полазећи од средњовјековног значења појмoва svAtx-, svytx- и творбеног
гнијезда које овај коријен ријечи у епоси црквенословенског језика обра-
зује. Сљедствено различитим идејама по тоњих епоха, дошло је до раздва-
јања значења ријечи просветитељ и просветити којe у савременом лексич-
ком систему српског језика и књижевности егзистирају са два различита
семантичка садржаја – средњовјековном, светосавском, и нововјековном,
досите јевском, значењу. С обзиром на сложеност данашње ситуације у
просвјети, основним и средњим школама нарочито, те значају васпитно-
обра зовног процеса у формирању личности, у раду се афирмише светосав-
ски појам просвјете.