НА ПЕШТЕРУ ИЛИ НА ПЕШТЕРИ?

Abstract

Последњих година, на интернету и у средствима јавног информисања све
се више среће другачија промена назива висоравни Пештер – не Пештер, -а,
него Пештер, -и, што значи и да је уобичајено Пештер м. одједаред Пештер ж.
Назив висоравни Пештер јесте, нормативно, уобичајено мушког рода, али се
од 2000. године наовамо норма окреће томе да нормира Пештер ж. зато што је
тo локална промена на самој висоравни Пештер. Норма књижевног језика, као
што је добро познато, у случају двоструких промена домаћих географских на-
зива бира да нормира локалну промену, међутим, наша језичка норма није се
увек држала тог правила јер је пре знала да нормира нелокалне промене – не
само ово нелокално Пештер м., него и нелокално Пљевља, -аља ср. мн. и Биле-
ћа, -е ж. Такође, норма је исправљала локалне облике и тамо где исправци, ни
локално ни етимолошки, није било места – Reka у Rijeka, Осек у Osijek, Сврлиг у
Сврљиг, Кикевац у Ћићевац и Мирјево у Миријево. У оваквим случајевима старог
огрешења језичке норме о локалну промену или облик, где су се на тај начин
нелокална промена или погрешно исправљени облик више-мање уврежили,
предлажемо системско решење – да норма врати локалну промену и локални
облик системски, оформљавајући или не дублете са локалном променом, од-
носно дублете са локалним обликом, при чему ће се препоручивати локална
промена, односно инсистирати на локалном облику. Мислимо да исто тако
ваља системски поступати и са свим осталим сличним случајевима, али једна-
ко и са случајевима где нормирање локалне промене није дало (значајнијег)
резултата, као код Веле¯ж, -и ж., односно Кòтор-Вâрош, -а м.