ПОВЕЉА БАНА КУЛИНА (1189)

Abstract

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА. ЈА, БАН БОСАНСКИ КУЛИН, ЗАКЛИЊЕМ СЕ
ТЕБИ, КНЕЖЕ КРВАШУ, И СВИМ ГРАЂАНИМА ДУБРОВЧАНИМА, [ДА ЋУ] ПРАВИ ПРИ-
ЈАТЕЉ БИТИ ВАМА ОД САДА И ДОВИЈЕКА. И ДА ЋУ ПРАВИ МИР ДРЖАТИ С ВАМА И
ПРАВУ ВЈЕРУ ДОКЛЕ САМ ЖИВ. СВИ ДУБРОВЧАНИ КОЈИ, ТРГУЈУЋИ, ИДУ МОЈОМ ЗЕМЉОМ
[МОГУ СЕ] КРЕТАТИ КУДА ГОД ХОЋЕ С ИСКРЕНИМ ПОВЈЕРЕЊЕМ И ИСКРЕНИМ СРЦЕМ, БЕЗ
ИКАКВЕ НАКНАДЕ, ОСИМ ШТО МИ КО ДА СВОЈОМ ВОЉОМ НА ПОКЛОН. И ДА ИМ НЕ БУДЕ
ОД МОЈИХ ЦАРИНИКА НАСИЉА. И ДОК СУ КОД МЕНЕ, ДАЋУ ИМ САВЈЕТ И ПОМОЋ КАО И
СЕБИ КОЛИКО ЈЕ МОГУЋЕ, БЕЗ ИКАКВЕ ЗЛЕ ПРИМИСЛИ − ТАКО МИ, БОЖЕ, ПОМОЗИ И ОВО
СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ.
ЈА, РАДОЈЕ, ДИЈАК БАНОВ, ПИСАХ ОВУ КЊИГУ ПО БАНОВОЈ ЗАПОВИЈЕСТИ ОД РОЂЕЊА
ХРИСТОВА ХИЉАДУ И СТО ОСАМДЕСЕТ И ДЕВЕТЕ ГОДИНЕ, МЈЕСЕЦА АВГУСТА У ДВАДЕСЕТ И
ДЕВЕТИ ДАН, НА УСЈЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА.