Истраживање је изведено с циљем да се испита потенцијално дејство писма (ћирилица, латиница) и фреквенције ријечи у задатку визуелне претраге ријечи. Испитаници су претраживали сетове састављене од ријечи, у којима је мета била ријеч написана другим писмом (Експеримент 1), или је мета написана истим писмом, али другачијег значења (Експеримент 2). У првом експерименту варирана је фреквенција сета, а у другом и фреквенција мете. Ефекат обима сета добијен је у оба експеримента. Са порастом броја елемената сета повећева се и вријеме претраге сета, што указује да се визуелна претрага ријечи одвија серијално. Утврђена је бржа детекција латиничне мете у ћириличним сетовима, него ћириличне мете у латиничним сетовима, те бржа претрага ћириличних сетова у односу на латиничне, без обзира на то да ли садрже мету или не. Ниједна од испитиваних карактеристика ријечи није се показала довољно специфичном да изазове паралелну претрагу ријечи. На основу изостанка ефекта фреквенције у оба експеримента може се закључити да је визуелна претрага ријечи процес визуелне природе. Овакви резултати се могу тумачити у контексту оптималног функционисања нашег когнитивног система, тј. са аспекта економичности, за извршавање оваквих задатака, довољно је ангажовати само визуелне процесе.
