У српском језику називи за алкохолна пића, воћне сокове, сирћа и уља имају специфичан начин грађења: независно од тога да ли је именица у основи мушког или женског рода додаје јој се суфикс -ов/-ев, који у таквом окружењу остварује значење порекла, а губи основно своје значење, присвојност. У литератури постоје неслагања о томе да ли је значење суфикса градивно или „одређивање нечега по материји од које се састоји“. Такође, код назива за ракије у литератури постоји недоумица да ли се ови називи изводе из придева порекла суфиксом -ача или се може говорити о перинтегрисаном суфиксу -овача/-евача. Сви називи који фигурирају у стандардном и колоквијалном говору су класификовани према структури у четири групе, и испитана је њихова фреквентност. Резултати показују да придеви порекла на -ов/-ев припадају вишем функциoнaлнoм стилу, и да су у свакодневном говору замењени аналитичком конструкцијом са аблативним генитивом, као и да се у називима за ракије суфикс -овача/-евача потпуно осамосталио.
