У својим књигама и текстовима Хана Арент настоји показати да је једини прави интелектуални пут свакодневна борба са властитим слабостима мишљења кроз коју сагледавамо оно што се одвија испред нас, у времену у коме живимо. Политика и историјска догађања била су та на којима се, по Арентовој, најбоље могло показати како критички мислити. Једино такво мишљење је пут слободе, као мишљење без ослонца, на коме се не треба очекивати угодност и духовни мир. Супротно томе, морамо бити спремни на стална суочавања са неизвјесношћу и новим питањима. У сјени бројних интерпретација политичке теорије Арентове, њена филозофска заоставштина остаје мање разматрана, те се у овом излагању посебна пажња посвећује њеном посљедњем незавршеном дјелу Живот духа.
