"РАДОВИ" ЧАСОПИС ЗА ХУМАНИСТИЧКЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ДВА СРПСКА ВЕЛИКА ЖУПАНА ИЗ XIV ВИЈЕКА: АЛТОМАН И АНДРИЈА ГРОПА

Аранђел Смиљанић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

У овом раду се говори о титули великог жупана и двојици њених носилаца из XIV вијека – Алтоману и Андрији Гропи. У уводном дијелу рада аутор саопштава осврт на титуле жупана и великог жупана, односно њен развојни пут од владарске титуле до локалног достојанства. Централни и највећи дио рада посвећен је навођењу података из живота и активности Алтомана и Андрије Гропе. У том дијелу, поред већ познатих чињеница, аутор доноси нове податке и претпоставке о њиховој улози у оновременим збивањима. Рад завршава покушајем одређивања начина и времена добијања титуле великог жупана Андрије Гропе.

ЧЕТИРИ ПИСМА СРПСКОМ МИТРОПОЛИТУ МИХАИЛУ ИЗ 1878. И 1879. ГОДИНЕ

Бошко М. Бранковић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Српски митрополит Михаило био је привржен идеји о ослобођењу свих Срба од турске власти и уједињењу у једну државу. Политички је био привржен и сарадњи са Русијом. Након подизања српског устанка у Босни и Херцеговини 1875. године изабран је на чело Главног одбора за помагање устанка. Јако поштован од стране српских устаника, трудио се да им помогне и кад су сви подигли руке од њих. Устаници су му остали вјерни до задњег, тражећи од њега савјете и помоћ почетком 1878. године, као и послије аустроугарске окупације 1879. године. У тексту ћемо објавити четири нова писма, пронађена у личном фонду Митрополита Михаила у Архиву Српске православне цркве у Београду.

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ КАО ПОВЕЗНИЦА ДЈЕЛОВАЊА И ТЕОРИЈСКИХ СИСТЕМА: ЗАОСТАВШТИНА ХАНЕ АРЕНТ

Милена Карапетровић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

У својим књигама и текстовима Хана Арент настоји показати да је једини прави интелектуални пут свакодневна борба са властитим слабостима мишљења кроз коју сагледавамо оно што се одвија испред нас, у времену у коме живимо. Политика и историјска догађања била су та на којима се, по Арентовој, најбоље могло показати како критички мислити. Једино такво мишљење је пут слободе, као мишљење без ослонца, на коме се не треба очекивати угодност и духовни мир. Супротно томе, морамо бити спремни на стална суочавања са неизвјесношћу и новим питањима. У сјени бројних интерпретација политичке теорије Арентове, њена филозофска заоставштина остаје мање разматрана, те се у овом излагању посебна пажња посвећује њеном посљедњем незавршеном дјелу Живот духа.

NEZAPOSLENOST U SAVREMENOM DRUŠTVU: SREDIŠNJI DRUŠTVENO-EKONOMSKI PROBLEM

Ivan Šijaković, Dragana Vilić — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

U radu se analizira nezaposlenost kao središnji društveno-ekonomski problem u savremenom društvu. Ona ima dalekosežne posljedice na pojedince, na privredu i na društvo u cjelini (nemanje prihoda, siromaštvo, gubitak profesionalnih i socijalnih vještina, neiskorišćenost ljudskih resursa, narušavanje socijalne stabilnosti i sl.). Od 70-tih godina prošlog vijeka određene promjene u razvijenim društvima (prelazak na postindustrijsku ekonomiju, globalizacija i velike demografske promjene) uticale su na tržište rada i na povećanje nezaposlenosti (brz rast uslužnih djelatnosti, rast informacionih tehnologija, velika pokretljivost kapitala, povećanje starog stanovništva i sl.). Smanjivanjem globalnih privrednih aktivnosti koje je prouzrokovala ekonomska kriza iz 2007. godine, došlo je do rasta nezaposlenosti, a što je prouzrokovalo i socijalne posljedice (smanjenje kvaliteta života pojedinaca i zajednica, sužavanje mogućnosti za zadovoljavanje različitih potreba građana, slabljenje socijalne kohezije i sl.). Da li se s rizikom nezaposlenosti suočavaju sve kategorije stanovništva u savremenom društvu? Koji su načini za prevazilaženje ovog problema?

ОНТИЧКИ МОМЕНАТ (У) УМЕТНОСТИ

Наташа Вилић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Онтологија уметности отвара бројна питања у вези са уметношћу, са оним шта уметност чини уметничким, извором дела уметности и уметничког смисла, и сл. Ова и слична питања упућују нас на исцрпну философску потрагу за феноменом бића уметности које се разоткрива кроз и преко уметности. Биће уметности се не појављује само у акту стварања, него и у акту примања. То је један онтички однос, а није доживљај лепоте. Естетски феномен јесте једно онтичко збивање. Свет дела уметности поседује онтолошке карактеристике на темељу којих он постаје један самосталан свет. У свету уметности нарочито је проблематичан феномен уметничке форме. Свет (дела) уметности налази свој извор у самоме уметнику.

УЛОГА НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА У РАЗВОЈУ КРИТИЧКОГ МИШЉЕЊА УЧЕНИКА

Славиша Јењић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Настава природе и друштва представља за ученике прво организовано сазнавање појава и процеса у природи и друштву. Непосредним и посредним посматрањем, стваралаштвом и практичним радом ученици, између осталог, развијају пажњу, мишљење и закључивање. Сазнања која ученици стичу у овој настави основа су за изучавање многих наука у каснијем школовању и животу. Стога исходи наставе нису репродуктивно понављање ријечи или текста, већ мисаоне активности потребне за живот и продуктивно мишљење. У раду ће бити ријечи о подстицању развоја критичког мишљења у настави природе и друштва. Истовремено, аутор објашњава и стваралаштво и стваралачко мишљење ученика разредне наставе.

СТАВОВИ НАСТАВНИКА О ПРИМЈЕНИ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ И САМООБРАЗОВАЊУ

Жарко М. Арбиња — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Аутор је у раду представио резултате истраживања у коме су испитивани ставови наставника основних школа према примјени информационих технологија у стручном усавршавању и самообразовању наставника. Циљ истраживања је био да се испита општи став наставника према наведеним технологијама у датом контексту, као и евентуалне статистички значајне разлике у погледу испитиваних ставова унутар одређених социјално-статусних обиљежја наставника. Истраживање је емпиријског неексперименталног карактера за које је аутор сачинио и користио властите инструменте, а податке прикупио анкетирањем и обрадио непараметарским статистичким методама. Резултати истраживања показују да је код испитиваних наставника, као општи, присутан умјерено позитиван став према информационим технологијама у датом контексту. У оквиру социјално-статусних обиљежја забиљежена је статистички значајна разлика, у погледу испитиваних ставова, између одређених категорија унутар варијебли: пол, старосна доб и школска спрема. Поред тога што су резултати истраживања показали да наставници према испитиваној појави имају умјерено позитиван став, нађено је да значајно позитивније ставове по датом питању имају: наставнице од наставника, наставници млађе старосне доби од својих старијих колега, као и наставници који посједују више нивое школске спреме од наставника са нижим нивоима ове спреме.

ОДНОСИ У ПОРОДИЦИ И МЛАДИ СА ТЕШКОЋАМА У РАЗВОЈУ

Савка Oбрадовић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Основно питање овог емпиријског истраживања односи се на анализу школске успјешности ученика са тешкоћама у развоју. У том смислу је истраживање конципирано не само као анализа показатеља њихових школских резултата, него, прије свега, као компаративна анализа њихове школске успјешности у редовним и специјалним школама. Другим ријечима, рад је конципиран тако да се анализирaју сличности и разлике у школском постигнућу ученика са тешкоћама у развоју који похађају наставу у редовним и оних који похађају наставу у специјалним школама, с једне стране и да се пореде са школским постигнућима ученика који немају тешкоћа у развоју, с друге стране. У том контексту је јасно зашто су за питања школског успјеха ученика мање или више заинтересовани не само ученици, њихови родитељи и наставници, него и други друштвени чиниоци. У најширем смислу, интерес јавности за постигнути успјех ученика у школи, произилази из потреба друштва за образованијим становништвом и потребом правдања уложених средстава која се за те сврхе издвајају, те друштвеном верификацијом активности запослених радника у просвјети.

НЕКА СОЦИО-ДЕМОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА ПУШАЧА И НЕПУШАЧА

Дијана Иванишевић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Циљ овог рада био је испитати релације између неких социо-демографских обиљежја и пушења. Наиме, ријеч је о релацији између пола, пушачког статуса родитеља и блиских пријатеља, те материјалног и здравственог стања, с једне стране, и пушења, као веома распрострањене болести зависности, с друге стране.
У истраживању је учествовало укупно 196 испитаника, и то 101 непушач и 95 пушача. Ријеч је о студентима треће и четврте године Наставничког факултета Универзитета у Мостару, који су испунили Упитник о одређеним социо-демографским обиљежјима, који је конструисан за потребе овог истраживања.
Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика у склоности ка пушењу између дјевојака и младића, те да постоји статистички значајна повезаност између склоности ка пушењу и пушења родитеља, као и значајна повезаност између склоности ка пушењу и пушења блиских пријатеља. Поред тога, утврђено је да се пушачи и непушачи значајно разликују, како с обзиром на материјално стање, тако и с обзиром на њихово здравствено стање.

О ПОТРЕБИ И МОГУЋНОСТИМА ОСТВАРИВАЊА НАЦИОНАЛНИХ И ГЛОБАЛНИХ ВРЕДНОСТИ У ШКОЛИ

Тамара Стојановић Ђорђевић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Аутор у овом раду разматра потребу и могућности унапређивања васпитно-образовног рада кроз неговање националних и глобалних вредности. Циљ емпиријског дела истраживања је да се утврди да ли наставни планови и програми по којима раде основне и средње школе у Србији, као и садржаји дати у уџбеницима, приручницима и другим дидактичким материјалима, представљају сигурну основу за остваривање националних и глобалних вредности. Такође, циљ истраживања је да се изврши испитивање процена испитаника о томе какав приступ имају наставници према изучавању националних и глобалних вредности, али и испитивање знања ученика о националним и глобалним вредностима. Узорак је обухватио 180 наставника основних и средњих школа и 353 ученика (од којих 172 ученика основних и 181 ученика средњих школа). Резултати истраживања показују да наставни планови и програми по којима раде основне и средње школе у Републици Србији не представљају сигурну основу за остваривање националних и глобалних вредности. Наставници немају адекватан однос према тим садржајима што резултира слабим знањима ученика о националним и глобалним вредностима.

УЛОГА ПСИХОЛОГА У ПРЕВЕНЦИЈИ, ДИЈАГНОЗИ И ТРЕТМАНУ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ

Андријана Радукић, Страхиња Димитријевић, Синиша Суботић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

У раду су приказани послови које може да обавља психолог који ради с обољелим од Алцхајмерове болести. Детаљније су обрађени задаци у којима је улога психолога нарочито значајна: (а) проучавање Алцхајмерове болести, израда и примјена дијагностичких инструмената, (б) рад с обољелим лицима у почетним стадијумима болести, (ц) рад са породицама обољелих, (д) превенција. Приказ је направљен на основу рецентне литературе и личне комуникације са иностраним експертима. Посебно је истакнута превентивна улога коју могу имати психолози који не раде директно с обољелим особама (нпр. психолози који раде у школама).

TESTING LOAD THEORY OF ATTENTION: IGNORING IRRELEVANT DISTRACTOR

Vasilije Gvozdenović, Marija Milisavljević — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Load theory of attention suggests that insufficient capacity for processing prevents subjects from perceiving irrelevant distractor in high perceptual load tasks (LaVie et al, 2004). The aim of our research was to test the proposed theory in visual search task, sinceLavie et al used choice response task in their research. Participants were asked to search for the oblique line among horizontal or vertical ones, while ignoring irrelevant distractor. The independent variables were target presence, task difficulty (depending on the angle of rotation of the target), distractor (there was either no distractor, or the distractor was oriented in the same direction as the target or in the opposite direction) and set size. The dependent variable was reaction time. Only target-present sets were analyzed. Significant effects of the task difficulty (F(1,11)=118.05, p=.000) and distractor (F(2,22)=17.436, p<.01) factors were obtained, as well as significant interaction of task difficulty and distractor (F(2,22)=17.281, p<.01). Analysis showed that in simple tasks there was no effect of irrelevant distractors. In difficult tasks, reaction times were the shortest when there was no irrelevant distractor and the longest when the distractor was rotated in the opposite direction from that of the target. The obtained results suggest that irrelevant distractor disturbs performance only in high perceptual load task, which is not in line withthe assumptions of the load theory.

KARAKTERISTIKE LIČNOSTI ZAPOSLENIH I ZADOVOLJSTVO POSLOM

Biljana Mirković, Đorđe Čekrlija — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Cilj ovog istraživanja je bio: prvo, utvrditi predikitivnu vrijednost Petofaktorskog modela ličnosti za ukupno zadovoljstvo poslom i devet aspekata zadovoljstva poslom mjerenih Skalom zadovoljstva poslom (Job Satisfaction Survey), i drugo, utvrditi da li postoje značajne razlike u ukupnom zadovoljstvu poslom i devet aspekata zadovoljstva poslom zaposlenih koji se razlikuju prema demografskim obilježjima: pol, starost, nivo obrazovanja i dužina radnog staža. Uzorak ispitanika su činili zaposleni u proizvodnji, zdravstvu, prosvjeti, bankarstvu, trgovini i javnoj administraciji u Banja Luci, ukupno njih 332. U obradi podataka je korištena regresiona analiza, multivarijantna analiza varijanse, LSD test i Mann–Whitney U test. Kao značajan prediktor ukupnog zadovoljstva poslom izdvojio se neuroticizam, dok su se kao značajni prediktori zadovoljstva pojedinim aspektima posla izdvojili: ekstraverzija i prijatnost za aspekt saradnici, savjesnost za aspekt priroda posla i neuroticizam za aspekte plata, priroda posla i komunikacija. Pol pravi značajnu razliku u ukupnom zadovoljstvu poslom, zadovoljstvu platom, napredovanjem, beneficijama, nagrađivanjem i komunikacijom. Starost pravi značajnu razliku u ukupnom zadovoljstvu poslom, zadovoljstvu napredovanjem i nagrađivanjem. Nivo obrazovanja pravi značajnu razliku u zadovoljstvu rukovođenjem i prirodom posla. Dužina radnog staža pravi značajnu razliku u zadovoljstvu napredovanjem i nagrađivanjem. Dobijeni rezultati imaju značajne implikacije za selekcijske postupke i praksu upravljanja ljudskim resursima.

RELACIJE SAMOEFIKASNOSTI I AKADEMSKE MOTIVACIJE U ADOLESCENCIJI

Aleksandar Vasić — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

U cilju empirijske provere relacija samoefikasnosti prema sociokognitivnoj teoriji i vrsta akademske motivacije prema teoriji samoodređenja obavljeno je istraživanje na prigodnom uzorku od 976 ispitanika oba pola (63% ispitanica) i uzrasta od 15 do 19 godina (AS =17; SD = 0,92). Podaci su generisani primenom instrumenata upitničkog tipa za merenje ovih osobina sa glavnim predmetima merenja koji se, bar prema rezultatima niza domaćih istraživanja, mogu definisati uglavnom u saglasnosti sa očekivanjima polaznih teorija. Podaci iz ovog istraživanja su analizirani kanoničkom korelacionom analizom i kanoničkom analizom kovarijansi na nivou stavki i na nivou užih aspekata samoefikasnosti i vrsta akademske motivacije. Rezultati ovih analiza upućuju na zaključak da u odnosima samoefikasnosti i akademske motivacije dominira jedno opšte pravilo (za ajteme ρ2 = 0,49; za dimenzije ρ2 = 0,39). Aspekti samoefikasnosti, a naročito akademska samoefikasnost, značajno i pozitivno kovariraju primarno sa unutrašnjom, sekundarno sa spoljašnjom i u manjoj meri sa introjektovanom motivacijom, dok su u očekivanom negativnom odnosu sa amotivacijom. Saglasno sociokognitivnoj teoriji i nekim empirijskim nalazima, samoefikasnost zaista u znatnoj meri zahvata u konativnu varijansu individualnog funkcionisanja. Ali, za razliku od vrsta akademske motivacije prema teoriji samoodređenja, samoefikasnost ne razlikuje vrste motivacionih procesa i osobina koje mogu biti od značaja za razumevanje akademskog postignuća. Ovakav nalaz upućuje na potrebu da se pomoću meta-teorijskih pojmova iz psihoanalitičke Ja-psihologije izvedu pretpostavke za naredna istraživanja u kojima će se, posebno, proveriti i uporedna, inkrementalna validnost mera ovih osobina u odnosu na neke pouzdane i valjane mere obrazovnog postignuća mladih.

КРИТИКА РАДА ПОРТРЕТ КРАЉА МИЛУТИНА

Борис Бабић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

У 21. броју часописа за друштвене и хуманистичке науке „Радови“ објављен је стручни рад Милорада Б. Пантелића под насловом Портрет краља Милутина.
Узимајући у обзир да овај по обиму невелик рад, има значајан број садржајних погрешака, које су методолошког, али и чињеничног карактера, сматрам да је потребно указати на ове пропусте и понудити одговарајућа објашњења...

ОСВРТ НА ТРЕЋУ МЕДИЕВИСТИЧКУ ЗНАНСТВЕНУ РАДИОНИЦУ У РИЈЕЦИ – РИЈЕКА 2015.

Аранђел Смиљанић — Wed, 06 Apr 2016 00:00:00 +0200

Одсјек за повијест Филозофског факултета у Ријеци у сарадњи са Одсјеком за повијесне знаности Завода за повијесне и друштвене знаности Хрватске академије знаности и умјетности из Загреба организовао је Трећу медиевистичку знанствену радионицу у Ријеци. Скуп је одржан 16. октобра 2015. у просторијама Филозофског факултета у Ријеци. План организатора био је исти као и приликом организовања прве двије Радионице – да се окупе млади истраживачи средњовјековне историје (доценти, магистри, мастери)...