ДАНИЦА МАРКОВИЋ – ПРВА СРПСКА МОДЕРНА ПЈЕСНИКИЊА

Abstract

Циљ овога рада је да укажемо на новине које пјесни- киња Даница Марковић (1879–1932) доноси у поезију срп- ске модерне. Посебан акценат биће стављен на тематски по- мак поезије ове пјесникиње, који је више него очигледан у односу на поезију коју су писале њене претходнице и савременице (Милица Стојадиновић Српкиња, Јелена Димитријевић, Лена Степановић). У краћем осврту преиспи- таћемо њено писмо у свјетлу књижевне критике, у намјери да истакнемо како се поезија Данице Марковић дуго вре- мена читала као исповједна, тј. аутобиографска, због чега се искреност издвајала као њено главно обиљежје. Даница Марковић у поезију српске модерне доноси аутентични глас жене пјесникиње, која без зазора и са вели- ком храброшћу пјева о интимном свијету жене. Ширећи корпус тема и мотива, ова пјесникиња ће, уједно, бити и прва која ће у српској поезији зазивати смрт драгог из перспек- тиве ојађене и преварене жене. У љубавним жудњама Марковићева не приказује болећиву и скрушену жену, већ ону која признаје и открива своје нечисте жуди. Са истом отвореношћу пјева се о љубавним разочарањима, губитку виталистичке енергије, губитку женске љепоте и то у тре- нутку док пјесникиња има двадесет и пет година. У раду ће бити анализиран и пјесникињин однос према Богу. Ова тема заузима значајно мјесто у поезији Данице Марковић.