ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У ПИСАЊУ СРБОФОНИХ ГОВОРНИКА НА ЕНГЛЕСКОМ

Abstract

Употреба туђег говора једна је од најфундаментални- јих одлика свакодневне људске конверзације. Туђе ријечи наводимо како бисмо образложили своје аргументе, или оспорили туђе, како у говору, тако и у писању. У овом раду, узевши у обзир и прескриптивни и дескриптивни приступ посматрању туђег говора у савременом енглеском језику, покушали смо да установимо најзаступљеније типове туђег говора у писању србофоних говорника на енглеском језику. Испоставило се да се управни и слободни управни говор јав- љају у значајно мањем броју случајева од неуправног говора. Као најзаступљенији глагол у уводним клаузама у управном говору издваја се глагол say. Овај глагол најчешћи је у увод- ним клаузама и у неуправном говору, поред глагола think, claim, believe, tell и ask. Значајно присуство глагола claim може се сматрати одликом међујезика србофоних говор- ника енглеског језика. Када је у питању слагање времена између уводне клаузе у којој је глагол у претериту и времена у зависној клаузи, биљежимо и помјерање времена у зави- сној клаузи, као и одступање од слагања времена. Понекад је то одступање у складу са изнимкама које допуштају прескриптивни и дескриптивни приступ, а у извјесном броју случајева може се сматрати посљедицом трансфера из срп- ског језика. Претрагом корпуса нисмо пронашли примјере слободног неуправног говора.