МАНИФЕСТОВАЊЕ СЕКУЛАРИЗАЦИЈСКИХ ПРОЦЕСА У ХРИШЋАНСТВУ И ИСЛАМУ

Abstract

У социологији религије проблеми секуларизације зау- зимају посебно мјесто, јер представљају садржај глобалног процеса вриједносних трансформација у савременој кул- тури. Секуларизација је историјски противурјечан, сложен и многозначан процес, који пролази кроз различите фазе, а при том ни религија ни религијске организације не остају исте и немају исти положај у односу на друштво и појединце у њему. Секуларизацијски процеси односе се на нестајање блиских идентификацијских веза са религијским вриједно- стима и институцијама, било да се ради о дисолуцији рели- гијских вјеровања и смањивања броја самодекларисаних вјерника, или да се ради о паду у упражњавању прописа ре- лигијске праксе. У савременом добу преиспитује се ваљаност и хeуристичка вриједност секуларизације, а сама теорија креће се од секуларизације друштва и повлачења религије до десекуларизације и повратка религије у друштвену сферу. Циљ овог рада је представити главне манифестације секула- ризацијских процеса кроз историју у хришћанству и исламу као и савремена виђења секуларизације у модерном друш- тву. Аутори полазе од претпоставке да секуларизацијски процеси представљају значајан фактор у развоју модерног друштва и односу појединаца и група према религијским институцијама у хришћанству и исламу. Компаративном анализом историјских кретања, структуралном анализом, дескриптивном и експликативном анализом и синтезом се- куларизацијских процеса долазимо до закључка да религија може бити потиснута из јавног живота на маргину друштве- них дешавања, али ипак остаје у свијести човјека и друштва јер историјски представља један од темеља успостављања нормативног и вриједносног система за очување појединца и заједнице. Секуларизацијски процеси у хришћанству ма- нифестују се у промјени улоге хришћанства у друштвеном, државном и националном животу људи, док у исламу долази до промјене у виду институционализације ислама у секулар- ној држави.