НАРАТИВИ О СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ У НЕОМЕДИЕВИСТИЧКOМ РОМАНУ МИРОСЛАВА САВИЋЕВИЋА

Abstract

С обзиром на то да књижевност представља своје- врстан рефлекс друштвеног погледа на одређени феномен, наш ће фокус бити усмјерен како на анализу наратива о средњем вијеку који креира само књижевно дјело, тако и различитих историографских / културолошких / идеоло- шких наратива о средњем вијеку који циркулишу у друштву, а на основу којих се то књижевно дјело креира. У том погледу користиће нам поставка Лејдулфа Мелвеа о четири доминантна наратива о средњем вијеку (архаични, роман- тични, модерни и нови средњи вијек), које он дефинише као доминанте, идеалне конструкте који преовладавају у одре- ђеним сликама, не искључујући и њихову интеракцију. Ова- квој Мелвеовој концепцији у знатној мјери одговарају и Екове поставке о десет типова средњег вијека. Оба романа Мирослава Савићевића која парадигматски узимамо за ана- лизу (Прича о Косовском боју и Слово), освијетлићемо управо у контексту различитих наратива о средњем вијеку, те ћемо покушати доћи до закључка о претежности неког од њих у Савићевићевом историјском роману 80-их година.