МУДРОСТ КАО УМИЈЕЋЕ И СВРХА ЖИВЉЕЊА У ФИЛОСОФИЈИ КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ

Abstract

Климент Александријски, својим односом према философији као егзистенцијалном подухвату корјенитог преображаја сопства, наставља идеал античке философије. Притом, он није преиначио цјелокупну хеленистичку παιδεία-у свог времена, већ је просто реформисао њен τέλος кроз слику мудраца, оличеног првенствено у Христу, а потом и у  хришћанском гностику. Климентов двоструки модел мудраца раздвојио је улогу апсолутног философског ауторитета (Христа), од теоријски достижног модела тог ауторитета (хришћанског гностика), претходно приписиваног Платону, Зенону или Мојсију.