О НЕКИМ ПИТАЊИМА ПАТОЛОГИЈЕ КЊИГЕ

Abstract

Проблеми патологије (свијета) књиге очитују се на различитим нивоима. На најапстрактнијој равни у питању је мјесто које књизи одређује тренутни статус хуманистичких наука, на основној равни у питању је статус књиге у библиотекарству, а на најконкретнијој однос књижничар-књига. На свим нивоима намеће се исто (реторичко) питање – ко још мари за књигу? И поред закона, правилника и систематизација радних мјеста у којима се налазе и конкретизовани задаци бриге за књигу, однос библиотекара према књизи је однос према „публикацији” као библиографској јединици. „Тијелом” књиге библиотекари се не баве. У том смислу природнија је веза књига-књижничар. Но, проблем ту постаје још већи. Посљедње генерације школованих књижничара, образованих, обучених и васпитаних да за књигу маре, одлазе у пензију ових година. И онда на располагању остаје кадар који, на свим нивоима, од најмање до највише образованих, нема готово никаквих додирних тачака са овом проблематиком. Када се томе дода чињеница да у 51 народној библиотеци у Републици Српској не ради ниједан конзерватор, постаје јасно да се овај проблем мора рјешавати измјеном програма за полагање стручног испита у библиотечко-информационој дјелатности. У овом раду предочићемо приједлог сврсисходног програма стручног испита који поред тога што прати законску регулативу у смислу обавеза које прописује, прати и науку о књизи – парадигматски, теоријски и терминолошки. Намјера оваквог концепта предмета била би да кандидатима пружи основна знања о књизи и основне вјештине у раду с књигом. У најкраћем – да предочи шта (и каква) је књига, како се чува и рукује њоме.