КОМПАРАТИВНИ ОКВИРИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА

Abstract

Књига комплементарних есеја На жанровској размеђи ране модерности Владимира Папића представља кохерентну монографију. Уз предговор на почетку и списак цитиране литературе са изворима и подацима о текстовима на крају, књигу чини језгро од осам међусобно повезаних есеја: „Критика свештенства у делима српског и европског раног модерног доба”, „Приказ Златног доба у књижевности дубровачког хуманизма и ренесансе”, „Путопис Јеротеја Рачанина у компаративној перспективи”, „Српски путопис XVIII века на језичкој међи – између Јеротеја Рачанина и Силвестра Поповића”, „Просветитељске антиклерикалне тенденције у Турским писмима Стефана Зановића”, „Стеријини Родољупци или повесница српско–мађарских односа”, „Човек и ђаво између Његошеве Луче микрокозма и Мадачеве Човекове трагедије” и „Тврдичлук и српски реализми: лик тврдице између Кир Гераса и Рајке Радаковић”. Скрупулозно бирани и педантно устројени есеји осветљавају српску књижевност у европским оквирима, по чему је, методолошки гледано, интерпретативно и књижевноисторијски близак Драгиши Живковићу. Фактор интегративности репрезентује питање жанра у српској књижевности раног модерног доба, баш у време када се конституишу и мењају ток српске књижевности у поетичком луку од барока до реализма.