СЈАЈ КЊИЖЕВНЕ КОМПАРАТИСТИКЕ

Abstract

Након две књижевне студије – Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Everest Media, 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Научно удружење за развој српских студија, 2018) – Јелена Марићевић Балаћ публикује монографију о српској, пољској и чешкој поезији као плод властитог дугогодишњег интересовања започетог још на завршној години основних академских студија на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, а крунисаног не само овом студијом, него и новоустановљеним курсом Савремено српско, пољско и чешко песништво у компаративном кључу који је понуђен као изборни предмет на докторским студијама Филозофског факултета у Новом Саду. Поред уводног поглавља „Поезија и транзиција: увод”, које оцртава историјски контекст, дефинише појам савремене пољске поезије и истиче бројне примере веза између српске, пољске и чешке поезије, монографија обухвата и поглавља која истражују песнике културе („Самотрачка Niké: култура”), природе и културе („Бонсаи и Ђоконда: природа и култура”), природе („Ера краве и бика: екопоетика”) и авангардну поетику („Кубистички шестоугао”). Књига обухвата и додатак сачињен од приказа значајних књига из области тесно повезаних са истраживачким пољем монографије.