Апстракт: Аутори у раду пред читаоцем анализирају писмо Вука Караџи-ћа Милошу Обреновићу, које је један од значајних историјских докумената с по-четка функционисања српске државе после националног ослобођења. Он показујекаква је била општа физиономија српскога књижевног језика, како га је замислиои уобличавао Вук, и како се тај језик постепено одвајао од народне основице иразвијао као средство културне комуникације, између осталог и раслојавајући сефункционално-стилски.
