писца друге половине 19. вијека Дубровчанина Ивана Стојановића (1829–1900). У средиште аналитичке пажње стављен је поступак смјехотворности. Напримјеру јединог комедиографског текста Фрлезија, објављеног 1898. године у ка-лендару Дубровник, анализирани су елементи умјетничке структуре (тематско-мотивски склоп, комична експозиција, заплет и кулминација, расплет, обликовањекомичних јунака, комичне ситуације, те средства језичке комике). Сагледана је ижанровска природа дјела, те укрштање одлика комедије интриге, ерудитне коме-дије, комедије нарави и комедије карактера. Стојановићев комедиографски смијехје поучан и забаван, хумористички ведар, али и сатирички подсмјешљив, подједна-ко и онда када указује на деформисане колективне нарави, као и на индивидуалнестрасти и себичности.
