„ПОХВАЛА КЊИЗИ“ – БЕСЈЕДА О БЕСЈЕДНИШТВУ ГАВРИЛА СТЕФАНОВИЋА ВЕНЦЛОВИЋА

Abstract

Гаврил Стефановић Венцловић, знаменити проповједник
и српски писац из прве половине осамнаестог вијека, оставио је
обиман опус од близу двадесет хиљада рукописних страница.
Половина тог опуса писана је на народном језику и претежно у
облику бесједа. У његовом бесједничком искуству сустекле су се
двије традиције: источнохришћанска/византијска и савремена
украјинска омилитика, чији су главни представници били Лазар
Баранович и Јоаникије Гаљатовски. На основу модела из ових
традиција на које се угледао, али и слиједом импулса властитих
разноврсних дарова, Венцловић је састављао своје бесједе. За
неке од њих, у којима се оцртава вјерни колективни портрет ње-
гових парохијана/слушалаца, може се поуздано устврдити да су
оригиналне творевине овог знаменитог бесједника. Између
више бесједа у којима се Венцловић спорадично дотиче и пи-
тања важних за препознатљивости овога древнога жанра,
издваја се она под насловом „Похвала књизи“, која се може ту-
мачити и као теоријска платформа Венцловићеве бесједничке
праксе.