МЕМОАРСКЕ РЕФЛЕКСИЈЕ У РОМАНУ ТОПЛЕ ПЕДЕСЕТЕ ПАВЛА УГРИНОВА

Abstract

У раду се указује да приповједни текст Топлих педесетих
Павла Угринова због доминације грађе мемоарског карактера
превазилази жанровске конвенције романа. У складу са књижев-
ноисторијским приступом теми, најприје се говори о кључним
чињеницама које се односе на друштвено-историјски контекст
приповједног текста Топлих педесетих. Потом се издвајају и ана-
лизирају најрелевантнији елементи аутобиографског и доку-
ментарно-есејистичког карактера. На примјерима из текста уо-
чава се да су ти елементи инкорпорирани у роман Топле педе-
сете у облику реминисценција и рефлексија главног јунака
(приповједача) о сасвим конкретним друштвеним појавама,
личностима, институцијама и умјетничким дјелима. Такође се
указује да су те реминисценције већином уско повезане са лич-
ним искуством аутора и везане за једно раздобље његовог жи-
вота и умјетничког рада, што несумњиво свједочи о мемоарском
карактеру приповједног текста. На основу свега изводи се за-
кључак да овај Угриновљев роман представља вриједно лите-
рарно свједочанство о једном специфичном развојном току срп-
ске културе и умјетности у оквирима бивше Југославије. Тај пе-
риод обухвата педесете године 20. вијека, а отпочео је из
потребе за отварањем српске културе ка западноевропским ути-
цајима и ослобађањем умјетности од свих врста политичко-иде-
олошких стега.