ЈЕЗИЧКО ТКАЊЕ ПОЛИТИКЕ СТРАХА: КОГНИТИВИСТИЧКО- КРИТИЧКА СТУДИЈА СТРАНАЧКИХ САОПШТЕЊА

Abstract

У раду је анализирана реализација уобичајених стратегија
употребе језика у политичком дискурсу – референцијалне, стра-
тегије предикације и легитимизације – као микростратегија ко-
јима се реализује макростратегија (когнитивне и емотивне)
присиле, у оквиру критичке анализе дискурса са инкорпорира-
ним, релевантним, налазима еволуционе психологије, на кор-
пусу саопштења за јавност Српске напредне странке. Резултати
анализе свједоче о нормализацији дискриминације политичког
противника, чему доприносе референцијалне стратегије изази-
вањем когнитивних ефеката репродуковањем дихотомије у ког-
нитивном представљању властите и вањске групе (политички
противник, као вањска група, представља опасност и пријетњу
по властиту групу), као и стратегије предикације у постизању
емотивних ефеката репродуковањем когнитивних асоцијација
између вањске групе и сигнала којима се конотира пријетња. Ле-
гитимитет наведеном когнитивном уобличавању политичког
противника прибавља се лингвистичким средствима евиденци-
јалности и епистемичке модалности, доминантно у облику
епистемичке амплификације.