ЈУРИДИЧКА ПРИРОДА УЧЕЊА ЖАНА КАЛВИНА

Abstract

У овом раду аутор пише о учењу Жана Калвина, које одли-
кује јуридички начин мишљења, дакле свођење хришћанства на
систем морала и законских прописа. Изграђујући своју верску
заједницу у Женеви, Калвин је светотајински живот заменио
проповедањем Речи Божје. Његово деловање сведочи о времену
реформације и о виђењу Цркве искључиво као структуре власти,
чији jе однос према свету изражен правним појмовима. Калвин
не познаје лични однос Бога и човека, не познаје појам си-
нергије, за њега човек није способан да слободно учествује у
тајни спасења. Напротив, Калвин учи о предестинацији, супрот-
стављајући човековој грешности веру у Божју милост. Пошто је,
према његовом схватању, људски род искварен, предестинирано
спасење само малог броја људи несумњиво је израз Божје мило-
сти. Калвинизам такође учи о оправдању вером, одбацујући уче-
ње о оправдању добрим делима, јер човек своје спасење може да
заснује само на Божјој милости. Идеал калвинизма је друштво
које тежи материјалном богатству, у коме живе разборити људи,
способни да своју природу обуздају стрпљивим радом. Приме-
њујући свој верски систем, Жан Калвин је изградио нову скалу
моралних вредности и нови систем друштвеног управљања.