НИЧЕ: ТРАГИЧНА ИГРА И АФИРМАЦИЈА ЖИВОТА

Abstract

У овом раду аутор ће се базирати на Ничеово дјело Ро- ђење трагедије, у којем је он говорио о двама принципима стваралаштва, аполонском и дионизијском. Апoлонски принцип усмјерен је на поредак у свим животним сферама, а дионизијски принцип је онај који афирмише слободу, жи- вот и саму умјетност. Оно што је Ниче желио да покаже кроз ово дјело јесте значај умјетности, посебице грчке трагедије као пјесничке форме и музике за афирмацију живота. Поред разјашњења ова два принципа, аутор ће се бавити и Ничеовим разумијевањем првенствено трагедије као умјет- ничке форме која афирмишу живот, па затим разумијева- њем музике и хора. Кроз рад ћемо покушати дотаћи и Ничеов однос према Хераклиту и Сократу.

Трагедија и трагичка мисао је оно што је обиљежило Ничеову рану филозофску мисао, али га у потпуности није напуштало ни касније. Ничеова филозофија, посебно дио који се односи на појам умјетности, веома је широк дијапа- зон његових мисли, па ће се аутор базирати само на оне ди- јелове које су везани за Рођење трагедије.