ПОИМАЊЕ ПРИРОДНОГ СТАЊА И ПРВОБИТНОГ ЧОВЈЕКА У ФИЛОЗОФИЈИ ТОМАСА ХОБСА И ЖАН-ЖАК РУСОА

Abstract

Кроз све епохе филозофске мисли питање о човјеку провлачило се као нит која повезује све оне онтолошке, гно- сеолошке, етичке, религијске и политичке видике, чиме се антрополошки проблем показао као онај из којег сви други извиру и ка којем се стално враћају. Аутор овог рада поку- шаће да расвијетли супротстављена промишљања двају но- вовјековних филозофа Томаса Хобса и Жан-Жак Русоа, о томе какав је човјек произашао из руку природе. Хобсовом агресивном дивљаку из првобитног времена свеопштег хаоса гдје влада рат свакога против свакога, Русо супротставља доброг и саосјећајног, мирољубивог дивљака, који живи у златном добу човјечанства, будући да све своје потребе, на- гоне и инстинкте може лако и брзо да задовољи. Ова подро- бно аргументована расправа двојице великана мисли на- вешће нас на закључак да је подједнако загонетно ово при- родноисторијско питање Какав је човјек био?, као и оно на којем почива сама етика као наука – Какав би он требао да буде?