НОВО ЧИТАЊЕ МИЛУТИНА БОЈИЋА

Abstract

Јован Делић, дописни члан Српске академије наука и уметно- сти и дугогодишњи професор српске књижевности 20. вијека, од 1969. године посвећено се бави изучавањем српске књижевности, о чему свједочи неколико монографија, више од хиљаду огледа, чла- нака и приказа, објављиваних у часописима и зборницима. Са посе- бном пажњом се Делић бавио изучавањем српске модерне поезије и прозе, дајући велики и оригинални допринос тумачењу писма Милорада Павића (Хазарска призма: тумчење прозе Милорада Павића, 1991), Данила Киша (Поетички огледи Данила Киша, 1995. и Кроз прозу Данила Киша, 1997), Иве Андрића (Иво Андрић – мост и жртва, 2011), Ивана В. Лалића (Иван В. Лалић и њемачка лирика, 2011), док су радови о пјесницима српске модерне (М. Ракићу, Ј. Дучићу, А. Шантићу, С. Пандуровићу и В. П. Дису) штампани у свео- бухватној синтези О поезији и поетици српске модерне (2008). Треба истаћи и то да се Јован Делић, поред пјесника авангарде (М. Црњанског, М. Настасијевића, Р. Петровића, С. Винавера, М. Дединца, О. Давича, Д. Матића), исцрпно бавио и интерпретацијом позне модернистичке поезије М. Павловића, В. Попе, Љ. Симовића, М. Бећковића, Р. П. Нога, Ђ. Сладоја и других. Дакле, тешко да постоји значајније поетско, приповједачко и романсијерско дјело о којем Делић није оставио писани траг. Из овако богатог научног опу- са Јован Делић се пред нама указује као књижевни критичар, изузе- тан проучавалац индивидуалних поетика српских писаца 20. вијека, као књижевни историчар који свако појединачно дјело сагледава у оквирима књижевне епохе којој припада, као компаратиста чија је пажња усмјерена на контакте и подстицаје који долазе из европских књижевности, и на крају, као врстан теоретичар књижевности, што доказују његова многобројна поетичка истраживања.