РАДОВИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

КЊИГЕ БОГДАНА Р. МИЛАНОВИЋА КРАЈИШНИКА ИЗ ПЕРСПЕКТИВЕ ТИПОГРАФСКО-ИЗДАВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

2024-05-28T13:16:56+02:00

Предмет истраживања јесу књиге Богдана Р. Милановића Крајишника (Лика, 1877 – Улцињ, 1902), посматране из перспективе типографско-издавачке дјелат- ности. На примјеру збирки пјесама Први цвијетак. Пјесме за одраслију српску младеж. Књига прва (Велика Кикинда, Штампарија српске књижарнице Јована Радака, 1895) и Крајишкиње. Пјесме. Књига друга (Загреб, Српска штампа- рија, 1899), сагледава се умјетничко и економско-комерци- јално својство књиге. Поред краћег осврта на биографију и књижевно ства- ралаштво Богдана Р. Милановића, посебна пажња биће посвећена графичком обликовању именованих књига. Посматраћемо их као објекат типографске индустрије, исти- чући основне карактеристике штампарско-издавачке дје- латности позног 19. вијека. У овом раду мјеримо допринос издавачâ коначном изгледу Милановићевих пјесничких збирки.

EVALUACIJA POSTIGNUĆA U ONLAJN NASTAVI IZ PERSPEKTIVE STUDENATA

2024-05-28T12:33:15+02:00

Prelazak sa nastave „licem u lice” na onlajn nastavu postao je izbor mnogih univerzitetskih ustanova tokom pandemije Covid-19. Shodno tome, aktuelizuje se pitanje koje se odnosi na važan aspekt nastavnog rada u onlajn kontekstu – evaluacije postignuća studenata. Istraživanje ima za cilj da pruži odgovor na pitanje kakvi su stavovi studenata Filozofskog fakulteta u Nišu prema evaluaciji postignuća u onlajn nastavi. U istraživanju je primenjena deskriptivna metoda, a uzorak istraživanja činilo je 211 studenata sa različitih studijskih programa. Instrument istraživanja je petostepena skala procene Likertovog tipa putem koje su ispitivani stavovi studenata prema evaluaciji postignuća od strane nastavnika. Rezultati istraživanja pokazuju da studenti uglavnom imaju pozitivne stavove o načinu na koji su nastavnici ocenjivali njihovo postignuće, kao i da u odnosu na nezavisne varijable istraživanja – pol, godinu studija, prosečnu ocenu tokom studiranja i studijski program, nema statistički značajnih razlika.

ДИДАКТИЧКЕ ИГРЕ И ДРУГИ МАТЕРИЈАЛИ КАО РЕЛЕВАНТНА СРЕДСТВА ПОВЕЋАЊА ЕФИКАСНОСТИ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА

2024-05-28T12:29:18+02:00

Савремена настава страних језика све се више усмје- рава на креативне дидактичке материјале који доприносе да ученици на занимљив и специфичан начин усвајају одре- ђени страни језик. Један од тих материјала јесте и игра којој, као форми забавног и едукативног карактера у наставном процесу, припада особито мјестo. Она ствара пријатну ат- мосферу међу ученицима и наставницима и као таква утиче на когнитивни развој дјетета, подстиче његову мотивацију и социјализацију и умногоме олакшава пут ка правилном овладавању страним (руским) језиком. Игра оживљава так- мичарски дух, мотивише и стимулише ученике ка бољем и квалитетнијем учењу, она уноси живост, ведрину и радост и као таква доприноси успјешнијем извршавању сваког за- датка у школи. У раду се сагледавају бројни релевантни дидактички материјали (игре, загонетке, ребуси, брзалице, пословице, шале, анегдоте, пјесме за пјевање, стихови истакнутих пје- сника итд.), присутни у анализираним уџбеницима руског језика за основну школу из три уџбеничке серије Давайте дружить! Орбита и Диалог. Циљ нашег истраживања јесте да уз помоћ експертизе наведеног уџбеничког корпуса на што ваљанији начин сагледамо и оцијенимо да ли су и у ком степену присутни наведени дидактички садржаји у анализираним уџбеницима, као и да детерминишемо облике и врсте дидактичких игара и материјала у њима.

ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА У ДРАМИ ПОД РУШЕВИНАМА ДУШАНА ВАСИЉЕВА

2024-05-28T12:23:58+02:00

У раду се полази од искуства ратне трауме и испитује њено деструктивно деловање на идентитет појединца на при- меру драме Под рушевинама Душана Васиљева. У том кон- тексту се као значајни аспекти сагледавања дате проблема- тике узимају антрополошке, онтолошке, психолошке и друштвене претпоставке. Рад на тај начин пружа разгранату представу о различитим посттрауматским одговорима на узнемирујуће искуство, почевши од идејног моралног и етичког профетизма и хиперсензибилности, преко меланхо- личног питања неутемељене воље, до вредносног суноврата и психолошких ишчашења нездравог еротизма. Oсим тога, нуди образложење за истакнуте идентитетске некохерентно- сти и њихово испољавање у контексту различитих драмских јунака.

МЕДИЈАТИЗАЦИЈА ПОЛИТИКЕ: ПОЛИТИКА У МЕДИЈСКОМ ОДИЈЕЛУ

2024-05-29T13:42:20+02:00

Научна монографија Изазови медијатизације политике резул- тат је настојања аутора, професора Вука Вучетића да се темом односа медија и политике бави обједињујући неколико приступа. Први се огледа у научно-истраживачким циљевима рада – постављању теме медијатизације на дневни ред домаће научно-истраживачке зајед- нице. Овакав аспект рада обраћа се научној и стручној јавности. Други приступ, који је присутан у методолошким фазама научне дес- крипције и класификације појмова, произлази из ауторовог настав- ног универзитетског искуства и очитава се у прегледној структури најзначајнијих медијских теорија и концепата смјештених у језгровит оквир. Овај аспект дјела намијењен је превасходно студентима друштвених дисциплина. Уџбенички карактер књиге ствара потенци- јале да она послужи и као приручник за саме политичаре. Најзад, трећи аспект дјела обраћа се широј стручној и читалачкој јавности, што се огледа у разумљивости језичке форме и илустративности која олакшава разумијевање сложенијих теоријских концепата. Ово је ре- зултат и комуниколошког педигреа савремених аутора из ове научне области јер пред њих поставља универзални задатак – адекватно и успјешно декодирање текста и што потпунија рецепција код читаоца, што дјелу даје метакомуникационо одређење.

ЖИВОТ И ДЈЕЛО НИКА БАРТУЛОВИЋА

2024-05-28T13:23:18+02:00

Зборник радова о Нику Бартуловићу који је пред читаоцима, као изузетно важан и занимљив издавачки подухват, настао је као ре- зултат истоименог научног скупа одржаног у Београду, 17. децембра 2021. године. Овај међународни интердисциплинарни научни скуп и зборник који је проистекао из њега јесу резултат научне сарадње више институција: Института за књижевност и уметност и Универзи- тетске библиотеке „Светозар Марковић” из Београда, те Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу и њиховог Центра за компаратив- нохисторијске и интеркултурне студије. Овдје је ријеч о још једној успјешној сарадњи поменутих институција на критичком истражи- вању и вредновању стваралаца који на различите начине припадају српском и хрватском културном насљеђу XX вијека. Уредници овог важног и значајног зборника јесу др Светлана Шеатовић и др Марко М. Радуловић са Института за књижевност и уметност из Београда, и проф. др Сања Роић са Филозофског факултета из Загреба. Зборник обухвата 415 страница и објављен је у Институтовој едицији Лимес као друга књига, док прва књига ове едиције, под насловом Јосип Сибе Миличић, из 2018. године, представља такође научни зборник радова као плод заједничког пројекта поменутих институција. Ова едиција је замишљена као преиспитивање књижевних канона кроз проучавање опуса и дјеловања писаца чији живот и стваралаштво обиљежавају плурални идентитети и који истовремено припадају блиским књи- жевностима. Едиција Лимес обнавља интересовање за мање проуча- ване или заборављене писце и њихова дјела, представља мјесто сусрета културног дијалога и књижевности. Захваљујући томе, еди- ција испуњава важан задатак објективног проучавања културне и књижевне прошлости, а до сада објављени зборници доносе низ нових књижевних, историјских и културних чињеница о стваралаштву ме- ђуратних писаца.

OMEN EST NOMEN ИЛИ НАУКА О КЊИЗИ КОД СРБА

2024-05-28T13:19:07+02:00

У овом раду бавићемо се приступом проучавању књиге. Приказаћемо научне дисциплине које се тиме баве (библиологију, библиографију и библиотекарство) и указати на неопходност увођења парадигме полиморфне науке о књизи будући да су ове области не само испреплетене него потпуно срасле и да је приступ са само једне позиције у про- учавању књиге недовољан. Библиографски и каталошки опис, управљање збиркама, нарочито фондовима старе и ри- јетке књиге: набавка, одређивање ријеткости, вриједности, посебно чување, каталогизација, одређивање припадајућег издања и тачан опис примјерка – немогући су са позиција само једне области. Стога је неопходно увођење концепта науке о књизи као медију који нуди одговоре на сва питања, без обзира на то да ли књизи приступамо као артефакту или као информацији.

МАНИФЕСТОВАЊЕ СЕКУЛАРИЗАЦИЈСКИХ ПРОЦЕСА У ХРИШЋАНСТВУ И ИСЛАМУ

2024-05-28T13:11:42+02:00

У социологији религије проблеми секуларизације зау- зимају посебно мјесто, јер представљају садржај глобалног процеса вриједносних трансформација у савременој кул- тури. Секуларизација је историјски противурјечан, сложен и многозначан процес, који пролази кроз различите фазе, а при том ни религија ни религијске организације не остају исте и немају исти положај у односу на друштво и појединце у њему. Секуларизацијски процеси односе се на нестајање блиских идентификацијских веза са религијским вриједно- стима и институцијама, било да се ради о дисолуцији рели- гијских вјеровања и смањивања броја самодекларисаних вјерника, или да се ради о паду у упражњавању прописа ре- лигијске праксе. У савременом добу преиспитује се ваљаност и хeуристичка вриједност секуларизације, а сама теорија креће се од секуларизације друштва и повлачења религије до десекуларизације и повратка религије у друштвену сферу. Циљ овог рада је представити главне манифестације секула- ризацијских процеса кроз историју у хришћанству и исламу као и савремена виђења секуларизације у модерном друш- тву. Аутори полазе од претпоставке да секуларизацијски процеси представљају значајан фактор у развоју модерног друштва и односу појединаца и група према религијским институцијама у хришћанству и исламу. Компаративном анализом историјских кретања, структуралном анализом, дескриптивном и експликативном анализом и синтезом се- куларизацијских процеса долазимо до закључка да религија може бити потиснута из јавног живота на маргину друштве- них дешавања, али ипак остаје у свијести човјека и друштва јер историјски представља један од темеља успостављања нормативног и вриједносног система за очување појединца и заједнице. Секуларизацијски процеси у хришћанству ма- нифестују се у промјени улоге хришћанства у друштвеном, државном и националном животу људи, док у исламу долази до промјене у виду институционализације ислама у секулар- ној држави.

РАШЧЛАЊАВАЊЕ СУБОРДИНИРАНИХ КОНСТРУКЦИЈА У РОМАНУ О ЛОНДОНУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ И ЊЕГОВОМ ПРЕВОДУ НА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

2024-05-28T12:31:12+02:00

Рад се бави питањем рашчлањавања субординираних конструкција у Роману о Лондону Милоша Црњанског и њи ховог превода на енглески језик. Циљ рада је да се утврде ти пови интонационих издвајања ових конструкција и степен њиховог преноса у преводу. У раду су анализом издиферен цирана два модела интонационих издвајања у роману, издвајање запетом и издвајање тачком, при чему је посебна пажња посвећена морфосинтаксичкој и стилској интерпре- тацији издвојених елемената. На сличан формално-стилски начин испитале смо и њихове преводе. Анализа превода по казала је да издвајања запетом углавном нису преведена, док су, са друге стране, издвајања тачком најчешће доследно преведена. Уважавајући формалне и стилске могућности енглеског као циљног језика, као и коментаре самог прево- диоца у погледу примарног фокуса превода на природност на енглеском језику, у овом раду смо недоследности у пре воду тумачиле као питање преводилачког избора, те смо понудиле и нека преводна решења која би приближила преводне ефекте оригиналу. На крају рада, сугеришемо потен- цијална даља истраживања на овом или сродном ауторском корпусу Црњанског.

ТИПОВИ ТУЂЕГ ГОВОРА У ПИСАЊУ СРБОФОНИХ ГОВОРНИКА НА ЕНГЛЕСКОМ

2024-05-28T12:26:28+02:00

Употреба туђег говора једна је од најфундаментални- јих одлика свакодневне људске конверзације. Туђе ријечи наводимо како бисмо образложили своје аргументе, или оспорили туђе, како у говору, тако и у писању. У овом раду, узевши у обзир и прескриптивни и дескриптивни приступ посматрању туђег говора у савременом енглеском језику, покушали смо да установимо најзаступљеније типове туђег говора у писању србофоних говорника на енглеском језику. Испоставило се да се управни и слободни управни говор јав- љају у значајно мањем броју случајева од неуправног говора. Као најзаступљенији глагол у уводним клаузама у управном говору издваја се глагол say. Овај глагол најчешћи је у увод- ним клаузама и у неуправном говору, поред глагола think, claim, believe, tell и ask. Значајно присуство глагола claim може се сматрати одликом међујезика србофоних говор- ника енглеског језика. Када је у питању слагање времена између уводне клаузе у којој је глагол у претериту и времена у зависној клаузи, биљежимо и помјерање времена у зави- сној клаузи, као и одступање од слагања времена. Понекад је то одступање у складу са изнимкама које допуштају прескриптивни и дескриптивни приступ, а у извјесном броју случајева може се сматрати посљедицом трансфера из срп- ског језика. Претрагом корпуса нисмо пронашли примјере слободног неуправног говора.

ДАНИЦА МАРКОВИЋ – ПРВА СРПСКА МОДЕРНА ПЈЕСНИКИЊА

2024-05-28T12:21:59+02:00

Циљ овога рада је да укажемо на новине које пјесни- киња Даница Марковић (1879–1932) доноси у поезију срп- ске модерне. Посебан акценат биће стављен на тематски по- мак поезије ове пјесникиње, који је више него очигледан у односу на поезију коју су писале њене претходнице и савременице (Милица Стојадиновић Српкиња, Јелена Димитријевић, Лена Степановић). У краћем осврту преиспи- таћемо њено писмо у свјетлу књижевне критике, у намјери да истакнемо како се поезија Данице Марковић дуго вре- мена читала као исповједна, тј. аутобиографска, због чега се искреност издвајала као њено главно обиљежје. Даница Марковић у поезију српске модерне доноси аутентични глас жене пјесникиње, која без зазора и са вели- ком храброшћу пјева о интимном свијету жене. Ширећи корпус тема и мотива, ова пјесникиња ће, уједно, бити и прва која ће у српској поезији зазивати смрт драгог из перспек- тиве ојађене и преварене жене. У љубавним жудњама Марковићева не приказује болећиву и скрушену жену, већ ону која признаје и открива своје нечисте жуди. Са истом отвореношћу пјева се о љубавним разочарањима, губитку виталистичке енергије, губитку женске љепоте и то у тре- нутку док пјесникиња има двадесет и пет година. У раду ће бити анализиран и пјесникињин однос према Богу. Ова тема заузима значајно мјесто у поезији Данице Марковић.

ФАНТАСТИЧКИ ПЕЈЗАЖИ САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ

2024-05-29T13:40:50+02:00

У оквиру рада на пројекту „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима” под покровитељ- ством Матице српске, Владислава Гордић Петковић и Младен Јаковљевић своја промишљања фантастике представили су у публи- кацији Књижевни ум и подручја фантастике. Покретање пројекта који у фокус поставља у прошлости недовољно или нимало умет- нички вреднован вид књижевности, значајан је и хвале вредан поду- хват. На овај начин вишедеценијски мрак, који је у истраживачком погледу прогутао фантастику, ишчезава, откривајући богату књи- жевну продукцију. Током своје вишегодишње загледаности у про- сторе литерарне фикције, српски англисти дали су немерљив допри- нос њеној анализи и промоцији – Младен Јаковљевић је, заједно са Драгољубом Игрошанцем, уредник алманаха Књижевна фантастика и аутор бројних студија о особеностима и репрезентима овог вида ли- тературе, а његови романи Избледеле душе (Академска књига, 2019) и Кад се вратим (Академска књига, 2021) изникли су на препознатљи- вим постулатима фантастичког обликовања текста. Владислава Гордић Петковић један је од највећих савремених прегалаца на пољу изучавања фантастике, о чему сведочи њена богата библиографија1. У монографији Књижевни ум и подручја фантастике аутори су чита- оцима понудили резултате својих увида у савремену српску и англо- америчку књижевну продукцију, показујући притом променљиве мене књижевне фантастике, која још увек није добила своје дефини- цијско уобличење.

ПУТ У ПРИЧУ И ДА ЛИ ЈЕ „ЧОЈЕК ЧОЈЕКУ АЈДУК”

2024-05-28T13:21:03+02:00

Слободан Ковачевић је културни, просвјетни и политички рад- ник, подједнако посвећен сваком од ових послова. Таленат за писање открио је у зрелим годинама, па се то сублимирано искуство огледа у способности запажања карактеристичних детаља и умијећу одаби- рања оног што је најбитније за живо приказивање датог догађаја или карактера.