РАДОВИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

ВОЈИСЛАВ МАКСИМОВИЋ (1935–2024)

Бојана М. Ласица — 2025-04-05

У уторак, 27. августа 2024. године у Београду, заувијек нас је напустио академик Војислав Максимовић, професор емеритус на Катедри за библиотекарствво Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Отишао је тихо и достојанствено, оставивши за собом тугу и празнину – људску и научну. Сахрањен је 31. августа у Јошаници код Фоче. Сјећајући га се с топлином и одајући му почаст, на пут у вјечност, уз породицу, испратили су га бројни пријатељи, колеге, сарадници, суграђани и многе личности из јавног, политичког и културног живота.

НАРАТИВИ О СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ У НЕОМЕДИЕВИСТИЧКOМ РОМАНУ МИРОСЛАВА САВИЋЕВИЋА

Борјан Р. Митровић — 2025-04-10

С обзиром на то да књижевност представља своје- врстан рефлекс друштвеног погледа на одређени феномен, наш ће фокус бити усмјерен како на анализу наратива о средњем вијеку који креира само књижевно дјело, тако и различитих историографских / културолошких / идеоло- шких наратива о средњем вијеку који циркулишу у друштву, а на основу којих се то књижевно дјело креира. У том погледу користиће нам поставка Лејдулфа Мелвеа о четири доминантна наратива о средњем вијеку (архаични, роман- тични, модерни и нови средњи вијек), које он дефинише као доминанте, идеалне конструкте који преовладавају у одре- ђеним сликама, не искључујући и њихову интеракцију. Ова- квој Мелвеовој концепцији у знатној мјери одговарају и Екове поставке о десет типова средњег вијека. Оба романа Мирослава Савићевића која парадигматски узимамо за ана- лизу (Прича о Косовском боју и Слово), освијетлићемо управо у контексту различитих наратива о средњем вијеку, те ћемо покушати доћи до закључка о претежности неког од њих у Савићевићевом историјском роману 80-их година.

КОМПАРАТИВНИ ОКВИРИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА

Јелена Ђ. Марићевић Балаћ — 2025-04-05

Књига комплементарних есеја На жанровској размеђи ране модерности Владимира Папића представља кохерентну монографију. Уз предговор на почетку и списак цитиране литературе са изворима и подацима о текстовима на крају, књигу чини језгро од осам међусобно повезаних есеја: „Критика свештенства у делима српског и европског раног модерног доба”, „Приказ Златног доба у књижевности дубровачког хуманизма и ренесансе”, „Путопис Јеротеја Рачанина у компаративној перспективи”, „Српски путопис XVIII века на језичкој међи – између Јеротеја Рачанина и Силвестра Поповића”, „Просветитељске антиклерикалне тенденције у Турским писмима Стефана Зановића”, „Стеријини Родољупци или повесница српско–мађарских односа”, „Човек и ђаво између Његошеве Луче микрокозма и Мадачеве Човекове трагедије” и „Тврдичлук и српски реализми: лик тврдице између Кир Гераса и Рајке Радаковић”. Скрупулозно бирани и педантно устројени есеји осветљавају српску књижевност у европским оквирима, по чему је, методолошки гледано, интерпретативно и књижевноисторијски близак Драгиши Живковићу. Фактор интегративности репрезентује питање жанра у српској књижевности раног модерног доба, баш у време када се конституишу и мењају ток српске књижевности у поетичком луку од барока до реализма.

ПРЕГЛЕД СРПСКЕ ПЕРИОДИКЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (1918–1941)

Бојана М. Ласица — 2025-04-04

Српска периодика у Босни и Херцеговини која је излазила у периоду између два свјетска рата је разноврсна и бројна. До сада није цјеловито и самостално изучавана, већ само у оквирима неких регионалних, националних и територијалних библиографија и студија, а од изузетне је важности за проучавање националне културе и идентитета. Како бисмо јасније уочили јединствену, глобалну слику о њеном значају у просвјети, култури и духовности српског народа, представићемо је у оквиру тематских цјелина, према сродности садржаја: књижевни и културно-социјални часописи (Књижевни преглед „Мале библиотеке”, Змијање, Књижевна Крајина, Развитак, Просвета, Преглед), духовни часописи (Вјесник, Српска црква, Братство, Нови источник) и политички листови (Словенски југ, Глас народа, Отаџбина, Српска зора, Српска ријеч и др.). Даћемо синтетизовани преглед ових публикација, што може послужити као основа за писање шире расправе. Истаћи ћемо књижевни, научни, умјетнички и информативни допринос српске периодике у БиХ у назначеном периоду и улогу појединих личности у њеном покретању. Ове периодичне публикације су од изузетне важности за средине у којима су излазиле као и за општекултурну и књижевну панораму Босне и Херцеговине. Циљ рада је да укажемо на њихову бројност, разноврсност и значај у очувању националне културе и идентитета.

ISPITIVANJE MOTIVACIJE STUDENATA ZA SPORTSKE AKTIVNOSTI1

Bojan J. Ćorluka — 2025-04-03

Cilj istraživanja je ispitivanje motivacije studenata za sportskе aktivnosti. U istraživanju je korištena skala za ispitivanje motivacije za bavljenjе sportskim aktivnostima koja je zasnovana na mjernom instrumentu koji su konstruisali Kembl i Vilis [Campell & Willis] (1992), a koji je prilagođen za svrhe ovog istraživanja. Uzorak čine studenti (ukupno 197) iz Republike Srpske starosti od 19 do 25 godina (AS = 20.45). Postupkom eksploratorne faktorske analize, utvrđena je struktura skale kojom je ispitivana motivacija za sportske aktivnosti i utvrđeno je da sadrži sljedeće subskale: 1) psihička i fizička dobrobit, 2) afirmacija i afilijativnost i 3) fizički izgled. Ispitivanjem ispoljavanja motiva za sportskе aktivnosti utvrđeno je da su u najvišoj mjeri ispoljeni motivi psihičke i fizičke dobrobiti (zdravlje, raspoloženje, relaksacija i sposobnost). Motiv za psihičkom i fizičkom dobrobiti je značajno ispoljeniji kod ispitanika koji se bave sportom nego kod onih koji se ne bave sportom (U = 3347.500, Z = -3.536, p = .000), kao i motiv za afirmacijom i afilijativnošću nego kod ispitanika koji se ne bave sportom (U = 3886.000, -2.145, p = .032). U ispoljenosti motiva usmjerenog na fizički izgled nisu utvrđene značajne razlike između osoba koje se bave i koje se ne bave sportom (U = 4115.500, z = -1.603, p = .109). Ispoljenost motiva za bavljenje sportom u saglasnosti je sa rezultatima ranijih istraživanja. Nalazi istraživanja bili bi korisni za dalje sprovođenje istraživanja motivacije za sport osoba koje se bave i koje se ne bave sportom, te dalje na postupke motivisanja onih koji nisu uključeni u sportske aktivnosti.

ПОЕТИЧКЕ И ЖАНРОВСКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ДРАМА ВЕЉКА МАНДИЋА

Радоје Т. Фемић — 2025-04-02

У раду се анализирају драмски текстови једног од најзначајнијих савремених комедиографа у Црној Гори – Вељка Мандића. Указује се на поетичку и жанровску усложњеност драмских текстова чији структурни фундамент почива на комедиографској слици свијета. Кроз примијењену анализу драма, уочава се спектар различитих облика комичког говора – од водвиља, фарсе, преко комедија нарави и ситуације, до развијених форми трагикомедије. Акцентује се концепт ангажованог драмског текста, путем којег се критикује свеприсутна бирократизација друштва у социјалистичком периоду. Показује се да жанровско дефинисање анализираних драмских текстова измиче схематичној теоријској типологији. Корпус за анализу чине три драмска текста: Мој зет директор, Има ријеч друг Мироточиви и Свраке.

УСВАЈАЊЕ ЛЕКСИКЕ У ОНЛАЈН НАСТАВИ ТОКОМ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19: ИСКУСТВА СТУДЕНТСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

Ивана Ј. Вранић Петковић — 2025-04-01

Како су све високошколске установе у Србији на почетку пандемијске кризе 2020. прешлe на неки облик учења на даљину, овај рад покушава да анализира искуства студентске популације када је у питању усвајање пословног енглеског језика. Циљ је указати на проблеме и изазове са којима се суочавала студентска популација Београдске академије пословних и уметничких струковних студија (БАПУСС) у контексту усвајања енглеског пословног језика с посебним фокусом на лексику. Како би се прикупили битни подаци за ово емпиријско истраживање, осмишљена је анонимна анкета која је имала за циљ да се добије увид у искуства студентске популације из овог истраживања. Анкета je била прослеђена студентима и студенткињама (њих укупно 56, м= 22, ж= 34) који су током трајања светске пандемије похађали прву годину основних студија БАПУСС- а, студијски програм Менаџмент, и почели да изучавају пословни енглески језик. Састојала се од десет питања и спроведена је у октобру и новембру 2023.године. За обраду података коришћен је Ексел (Excel). Припремљена је кван-титативна анализа која се састоји само од дескриптивних статистичких података – фреквенција и процената. Истраживање је представило искуства студентске популације, то јест, каквим методама и техникама, когнитивним и метакогнитивним стратегијама су прибегавали у контексту усвајањa лексике енглеског језика и шта им је највише користило у процесу усвајања знања при реализацији онлајн наставе. Такође, истраживање је показало да је хитна примена алтернативних облика онлајн наставе на БАПУСС-у због пандемије корона вируса представљала велики изазов за студенте и студенткиње који су изучавали пословни енглески језик, у погледу укупне организације наставе и нових техника и метода усвајања, али је и открило њима неке нове и позитивне аспекте образовања на даљину којих до тада нису били свесни.

UTICAJ OČEKIVANJA NA OPAŽANJE SLOŽENIH VIZUELNIH STIMULUSA

Ivana M. Babić — 2025-04-03

Vizuelna percepcija omogućava prijem i obradu vizuelnih informacija iz okruženja i djelovanje u skladu sa tim. Brojna istraživanja pokazuju da očekivanja mogu oblikovati taj proces, jer ona predstavljaju stanje uma nastalo na osnovu prethodnih informacija o tome šta je vjerovatno ili moguće u nadolezećem senzornom okruženju. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje uticaja različitih vrsta očekivanja na percepciju složenih vizuelnih stimulusa. Varirana su dva faktora: vrsta očekivanja (pozitivno, negativno i neutralno) i vrsta stimulusa (dvostruke i trostruke slike), a pratila se tačnost u opažanju. Istraživanje je realizovano na uzorku od 75 ispitanika, studenata Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci. Ekperiment je kreiran u softverskom paketu SuperLab4.0 for Windows. Dobijeni rezultati ukazuju na to da razlike u tačnosti opažanja postoje, ali ne u očekivanom pravcu: ispitanici kod kojih su izazvana pozitivna očekivanja imali su najmanji broj tačnih odgovora. Složenost stimulusa nije imala efekat na tačnost opažanja. Opšti zaključak ovog istraživanja ukazuje na to da očekivanja mogu imati značajan uticaj na vizuelnu percepciju, ali rezultati takođe pokazuju da drugi faktori, poput složenosti stimulusa, možda nisu toliko ključni za tačnost opažanja. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se dublje razumjelo kako različite vrste očekivanja oblikuju perceptivne procese i kako se ti efekti manifestuju u realnim situacijama.

ДА ЛИ АРИСТОТЕЛА МОЖЕМО СМАТРАТИ ПРВИМ ИСТОРИЧАРЕМ ФИЛОЗОФИЈЕ?

Биљана Ж. Балта — 2025-04-01

Аутори у овом раду желе да одговоре на питање, односно на недоумицу, која је изазвала бројне спорове међу многим филозофима и филолозима, а која се односи на одговор на питање: да ли Аристотела можемо сматрати првим историчарем филозофије? Аутори ће у овом раду покушати да одбране став да Аристотел јесте први историчар филозофије, те да је његов допринос изучавању историје филозофије, не само неоспоран, већ и незаобилазан када се покуша ући у суштину саме филозофије. Такође, поред критика против овог става, а које су постале нарочито актуелне током двадесетог вијека, као и у првим деценијама двадесет првог вијека, аутори овог рада желе, на Хегеловом трагу, да покажу како надлежност просуђивања о томе шта јесте филозофија, као и сама њена историја, припада искључиво филозофима, те да спољашњи приступ истраживању филозофије, као пуко набрајање и смјењивање филозофа и њихових учења занемарује и скрива истинску природу филозофије дајући искривљену слику о њеној историји. Овај рад је управо одговор на доминантно скептички дух епоха у којима се покушао умањити и маргинализовати Аристотелов допринос филозофији у улози првог историчара филозофије.

KOMIČKA TRANSPOZICIJA „HAMLETA” U JUŽNOSLOVENSKOJ DRAMI

Luka M. Milošević — 2025-04-10

Šekspirov „Hamlet” je postao sinonim za dramu. Ovaj komad oživljava se na pozornicama širom svijeta iznova, mijenjajući postave, ruho i prkoseći vremenu. Citati likova su svoje mjesto našli u svakodnevnom diskursu, a sama drama zapaženo mjesto u svijetu opšte, ali i popularnoj kulturi. Tome svjedoči i mnoštvo adaptacija, omaža i parodija. „Hamlet” predstavlja inspiraciju i autorima sa našeg podneblja. Ovaj rad ima za cilj da prikaže način na koji su stvaraoci sa prostora bivše Jugoslavije obradili „Hamleta” na komičan način. Fokusirajući se na Brešanovu dramu „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” (1971), te Simovićevu „Hamlet u rajskoj dolini Srpske” (2000), pokušaćemo da dokučimo kako pomenuti dramski pisci koriste strukturu radnje, karakterizaciju likova, te jezička sredstva kako bi se poigrali sa Šekspirovom dramom, ali i satirično ukazali na probleme društva koje ih okružuje. U Brešanovom slučaju, to je učmalost socijalističkog samoupravljanja, dok je u Simovićevoj drami akcenat na poteškoćama prilikom dizanja iz pepela poslijeratne Bosne i Hercegovine.

СЈАЈ КЊИЖЕВНЕ КОМПАРАТИСТИКЕ

Виолета Р. Митровић — 2025-04-05

Након две књижевне студије – Легитимација за сигнализам: пулсирање сигнализма (Everest Media, 2016) и Трагом бисерних минђуша српске књижевности: ренесансност и барокност српске књижевности (Научно удружење за развој српских студија, 2018) – Јелена Марићевић Балаћ публикује монографију о српској, пољској и чешкој поезији као плод властитог дугогодишњег интересовања започетог још на завршној години основних академских студија на Одсеку за српску књижевност у Новом Саду, а крунисаног не само овом студијом, него и новоустановљеним курсом Савремено српско, пољско и чешко песништво у компаративном кључу који је понуђен као изборни предмет на докторским студијама Филозофског факултета у Новом Саду. Поред уводног поглавља „Поезија и транзиција: увод”, које оцртава историјски контекст, дефинише појам савремене пољске поезије и истиче бројне примере веза између српске, пољске и чешке поезије, монографија обухвата и поглавља која истражују песнике културе („Самотрачка Niké: култура”), природе и културе („Бонсаи и Ђоконда: природа и култура”), природе („Ера краве и бика: екопоетика”) и авангардну поетику („Кубистички шестоугао”). Књига обухвата и додатак сачињен од приказа значајних књига из области тесно повезаних са истраживачким пољем монографије.

О НЕКИМ ПИТАЊИМА ПАТОЛОГИЈЕ КЊИГЕ

Вања Р. Шмуља — 2025-04-05

Проблеми патологије (свијета) књиге очитују се на различитим нивоима. На најапстрактнијој равни у питању је мјесто које књизи одређује тренутни статус хуманистичких наука, на основној равни у питању је статус књиге у библиотекарству, а на најконкретнијој однос књижничар-књига. На свим нивоима намеће се исто (реторичко) питање – ко још мари за књигу? И поред закона, правилника и систематизација радних мјеста у којима се налазе и конкретизовани задаци бриге за књигу, однос библиотекара према књизи је однос према „публикацији” као библиографској јединици. „Тијелом” књиге библиотекари се не баве. У том смислу природнија је веза књига-књижничар. Но, проблем ту постаје још већи. Посљедње генерације школованих књижничара, образованих, обучених и васпитаних да за књигу маре, одлазе у пензију ових година. И онда на располагању остаје кадар који, на свим нивоима, од најмање до највише образованих, нема готово никаквих додирних тачака са овом проблематиком. Када се томе дода чињеница да у 51 народној библиотеци у Републици Српској не ради ниједан конзерватор, постаје јасно да се овај проблем мора рјешавати измјеном програма за полагање стручног испита у библиотечко-информационој дјелатности. У овом раду предочићемо приједлог сврсисходног програма стручног испита који поред тога што прати законску регулативу у смислу обавеза које прописује, прати и науку о књизи – парадигматски, теоријски и терминолошки. Намјера оваквог концепта предмета била би да кандидатима пружи основна знања о књизи и основне вјештине у раду с књигом. У најкраћем – да предочи шта (и каква) је књига, како се чува и рукује њоме.

УСКЛАЂЕНОСТ АНАЛОГИЈА У УЏБЕНИЦИМА ФИЗИКЕ ЗА ЗАВРШНИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ СА TWA МОДЕЛОМ

Далиборка Б. Шкипина — 2025-04-03

Улога уџбеника у савременом образовању се донекле измијенила у односу на улогу каква је била раније, али он, несумњиво, и даље остаје незаобилазан у настави. Зато је питање квалитета уџбеника педагошки итекако актуелно. Један од оквира кроз које се може посматрати квалитет уџбеника јесте заступљеност и начин примјене аналогија у њима. У раду су приказани резултати анализе уџбеника физике за завршни разред основне школе који су у употреби у Србији и Републици Српској. Анализирано је колико је примјена аналогија у тим уџбеницима усклађена са захтјевима TWA-модела, као једног од најпознатијих модела за ефикасну примјену аналогија у учењу. Добијени резултати показују да је већина аналогија примијењена на једноставнији начин (са најнужнијим корацима TWA-модела). Нисмо регистровали ниједну (од укупно 119 аналогија) која би садржала све кораке предвиђене TWA-моделом. Такви резултати упућују на ниску ефикасност њихове примјене. Као педагошка препорука истакнута је потреба да наставници буду упознати са моделима за ефикасну примјену аналогија, како би у настави могли допунити недостатке у примјени аналогија које се срећу у уџбеницима и да аутори уџбеника и сами познају те моделе, како би их могли примијенити приликом писања уџбеника.

ВАСПИТНИ СТИЛОВИ РОДИТЕЉА И СТИЛ РАДА НАСТАВНИКА КАО ПРЕДИКТОРИ МОТИВА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА

Љиљана М. Богдановић — 2025-04-02

Циљ овог истраживања је испитивање повезаности васпитних стилова родитеља, стила рада наставника и мотива постигнућа ученика, односно да ли су васпитни ставови родитеља и стил рада наставника предиктори мотива постигнућа. Истраживање је спроведено на узорку од 259 испитаника (147 ученица и 112 ученика, узраста 17–19 година) из различитих средњих школа и градова Црне Горе. Од инструмената су примијењени: социодемографски упитник, Скала за процјену васпитних ставова родитеља, Скала процјене ученика о стилу рада наставника и Скала за мјерење мотива постигнућа МОП/Д. Резултати истраживања показују да су, према перцепцији ученика, највише заступљене димензије топло-ограничавајућег васпитног стила родитеља, као и демократски стил рада наставника. Утврђена је позитивна корелација између топлог и ограничавајућег васпитног става оба родитеља, попустљивог става мајке и демократског стила рада наставника, са једне стране, и мотива постигнућа ученика, са друге стране. Регресиона анализа показује да су топло васпитање оца и мајке и ограничавајуће васпитање мајке позитивни предиктори мотива постигнућа и да заједно објашњавају 18% варијансе. Укупно узев, васпитни ставови мајке објашњавају 15%, а васпитање оца 12% варијансе мотива постигнућа ученика. Стилови рада наставника објаш-њавају 10% варијансе мотива постигнућа ученика, а једини значајан позитивни предиктор је демократски стил рада. Резултати истраживања разматрају се из угла новијих емпиријских студија и могућих импликација по васпитну и педагошку праксу.

МУДРОСТ КАО УМИЈЕЋЕ И СВРХА ЖИВЉЕЊА У ФИЛОСОФИЈИ КЛИМЕНТА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ

Душан Д. Игњатовић — 2025-04-01

Климент Александријски, својим односом према философији као егзистенцијалном подухвату корјенитог преображаја сопства, наставља идеал античке философије. Притом, он није преиначио цјелокупну хеленистичку παιδεία-у свог времена, већ је просто реформисао њен τέλος кроз слику мудраца, оличеног првенствено у Христу, а потом и у хришћанском гностику. Климентов двоструки модел мудраца раздвојио је улогу апсолутног философског ауторитета (Христа), од теоријски достижног модела тог ауторитета (хришћанског гностика), претходно приписиваног Платону, Зенону или Мојсију.

ЕКСТРИНСИЧКА И ИНТРИНСИЧКА МОТИВАЦИЈА ЗА РУКОВОЂЕЊЕ КОД СТУДЕНАТА И ЗАПОСЛЕНИХ У ЗАВИСНОСТИ ОД ПОЛА

Љубица М. Драгишић — 2025-04-03

Због природе људских заједница и односа у њима, руковођење и проблеми руковођења представљају проблеме од трајног интереса за научнике. У оквиру тога посебно су важна питања мотивације за руковођење. У раду су приказани резултати истраживања које је реализовано на узорку од 624 испитаника из популације запослених и популације студената. Испитиване су разлике у мотивацији за руковођење у зависности од пола испитаника, при чему је у обзир узет и њихов радни статус (запослени / студенти). Мјерене су двије врсте мотивације: екстринсичка и интринсичка мотивација за руковођење. Добијени резултати упућују на постојање полних разлика у мотивацији за руковођење, али само када је ријеч о екстринсичком сегменту те мотивације. Мушкарци су показали већу екстринсичку мотивацију за руковођење. У интринсичкој мотивацији за руковођење разлика није регистрована. Регистрована је и разлика у односу на радни статус. Студенти су показали већу мотивацију за руковођење и у интринсичком и у екстринсичком сегменту те мотивације. Интеракција између пола и радног статуса није регистрована код интринсичке мотивације, али јесте код екстринсичке мотивације за руковођење. Ова интеракција се огледа у томе што је код студената разлика у екстринсичкој мотивацији између испитаника мушког и женског пола више изражена код студената него код запослених.

КРАЈИШКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ИЛИ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Љиљана Ж. Чекић — 2025-04-03

Оснивање Српске Републике Босне и Херцеговине односно Републике Српске, индуковало је процес оснивања бројних институција, културних, образовних, научних, здравствених и др. Једна од њих је било и Народно позориште. У овом раду ће бити анализирана конфузија у вези са националним позориштем, које је званично основано 1992. на сједници Владе Српске Републике Босне и Херцеговине. Шест година након доношења Одлуке о оснивању, ова позоришна кућа постојала је само виртуелно. У исто вријеме, до 1998. године, мијењао се статус бањалучког Народног позоришта. Народно позориште Босанске Крајине је 1994. године промијенило назив у Крајишко народно позориште, чиме је наглашен његов регионални карактер и усмјерен фокус његовог дјеловања на простор Аутономне регије Крајина. Ова установа културе од 1994. у јавном простору представљана је као Народно позориште Републике Српске, иако је формално-правно само привремено вршила функцију националног позоришта. Разрјешење дилеме гдје ће бити сједиште националног позоришта услиједило је 1998. године.

ДРУГОСТ И ВЕРБАЛНА АГРЕСИЈА: СТУДИЈА СЛУЧАЈА

Соња Леро Максимовић — 2025-04-10

Рад се базира на истраживању начина представљања категорије другости и слике другог језичким средствима на примјеру коментара на вијест о проглашењу добитника НИН-ове награде за најбољи роман објављен 2023. године. Корпус чине коментари објављени на друштвеним мрежама, било као самосталне објаве, било на профилима информа- тивних портала и интернет страница новина. Ослањањем на теоријски и методолошки оквир критичке анализе дискурса, у овом истраживању настојали смо разоткрити и анализирати како се различита вербална средства употребљавају сациљем дефинисања појединих сегмената категорије другости, као што су технике позиционирања субјекта у контексту друштвених и културалних структура, успостављање и наглашавање границе на релацији ми и они, подстицање неједнакости, маргинализације и дискриминације по различитим основама. Циљ рада јесте указати на то како се употребом специфичних језичких средстава и стратегија елементи вербалне агресије и дискриминаторне праксе, отворено и прикривено, уводе у креирање слике другог.