РАДОВИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

ТЕМАТСКО САГЛАСЈЕ ЧАСОПИСА И КЊИГЕ – НОВИ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ НАРОДНЕ И УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Радославка Р. Сударушић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

У издању Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци (суизда- вач) изашао је крајем 2021. године први број часописа за културну баштину и науку о књизи, под насловом Верзал. Главни и одговорни уредник је магистар библиотечких наука Вања Шмуља, која је запо- слена у звању документалисте савјетника у именованој библиотеци. У уредништву је и мастер библиотекарства и информатике Споменка Кузмановић, библиотекар савјетник. Рецензенти и чланови редакције Верзала јесу професори универзитетâ у Риму, Софији, Београду, Ба- њој Луци и Источном Сарајеву, заједно са научним сарадницима и савјетницима Института за књижевност и уметност у Београду, Ви- зантолошког института САНУ, Народне библиотеке Србије, Универ- зитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Академије наука и умјетности Републике Српске.

СЦЕНАРИО У АНИМИРАНОМ ФИЛМУ: НЕРАСКИДИВА ВЕЗА СЛИКЕ И ТЕКСТА

Сања М. Савић Милосављевић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

У овом раду се на примјерима краткометражних анимираних филмова анализирају модели наратива у драма- тургији, као и фактори који утичу на његово исходиште: тра- јање, структура, традиција, перцепција. Услови продукције анимираних филмова, као пресудан фактор за настанак ве- ћине филмова, доприносе изналажењу креативних, али и структуралних рјешења. Писање сценарија за анимиране филмове у већој је вези са остатком продукције анимираног филма и захтијева од сценаристе познавање технологије и могућности продукције много више него што је то случај уиграном филму.

ULOGA RODITELJA U NASTANKU POREMEĆAJA SLIKE TIJELA KOD ADOLESCENATA

Luka D. Borović — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Nezadovoljstvo slikom tijela i sa njim povezani poreme-

ćaji fenomen su kojim se bavi više psiholoških teorija i psihote- rapijskih pravaca. Kvalitet odnosa sa roditeljima i porodična di- namika smatraju se jednim od najznačajnijih faktora ne samo u nastanku već i u tretmanu problema ovog tipa kod adolesce- nata i mladih. U ovom radu uloga porodice u nastanku nezado- voljstva tijelom prikazuje se iz ugla tri teorijska pristupa: soci- okulturoloških teorija, psihoanalitičkih teorija objektnih od- nosa, te različitih smjerova porodične pshihoterapije. Sociokul- turološke teorije posmatraju roditelje kao prenosioce dru- štvenih ideala i standarda ljepote, koji dovode do primjene nerealističnih standarda u procjeni sopstvenog izgleda. Sa druge strane, psihoanalitička učenja se fokusiraju na rane de- ficite interakcije majka-dijete koji dovode do osjećaja neprihva- ćenosti, neadekvatnosti i nevoljenosti, te pokušaja da se ove emocije kompenzuju putem dostizanja „idealnog” tijela i kriti- kujućeg odnosa prema tijelu koje je identifikovano sa lošim aspektom selfa. Modaliteti porodične psihoterapije patologiju slike tijela tumače kao manifestaciju šire porodične di- sfunkcionalnosti. Poremećaj koji se javlja kod adolescenta če- sto predstavlja nesvjesni protest protiv roditeljskih zabrana, nedostatka autonomije, atmosfere potisnute nesigurnosti i strepnje u porodici. Unutar porodične psihoterapije isto- vremeno se javlja i neophodnost rada sa roditeljem kako bi se navedeni poremećaji komunikacije korigovali i afirmisala au- tonomija adolescenta uporedo s autentičnom uključenošću roditelja u njegov život. Zaključak koji se može izvesti na osnovu datih prikaza jeste da je poremećaje slike tijela neophodno tretirati holistički i kao dio dublje problematike odnosa prema selfu, uslovnog osjećaja lične vrijednosti i straha od gubitka autonomije spram gubitka ljubavi bližnjih.

ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА МИЛОША Н. ЂУРИЋА

Миљан Б. Попић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Академик, философ, хелениста и преводилац Милош Н. Ђурић био је, у периоду између два свјетска рата, профе- сор на Катедри за философију Философског факултета у Бе- ограду и један од наших најзначајнијих представника фило- софије живота или, како ју је он именовао – философије за живот и философије као живот. Његов каснији рад познатији је широј јавности кроз преводе значајних дјела хеленске кул- туре, али и кроз два велика дјела Историја хеленске књижев- ности и Историја хеленске етике. Ми ћемо првенствено на основу Ђурићевог дјела из 1928. године, Рационализам у савременој немачкој философији: Излагање и критика, ука- зати на основне карактеристике његове философије живота. У посљедњих неколико година објављене су изузетне студије о философском промишљању Милоша Н. Ђурића, на које ћемо се, такође, ослањати, а указаћемо и на два примјера његовог односа према млађим колегама.

ЛИРСКО ТКАЊЕ РОМАНА НЕБО, ТАКО ДУБОКО ВЕСНЕ КАПОР

Милица М. Кецојевић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

У раду анализирамо најновије, пето остварење, савре- мене ауторке Весне Капор − Небо, тако дубоко (113. Коло СКЗ, 2021). Најпре, разматрају се морфолошка својства књиге, потом указује на низ специфичних поступака (нпр. ритмичка организација казивања, симболизација текста, по- нављања, различити видови цитатности) и стилско-изра- жајних средстава (попут метафоре, персонификације, поре- ђења, контраста) који су коришћени, и, најзад, детаљно осветљава тематско-мотивска структура дела (љубав, про- лазност, смрт, небо, очи, звезда, птица, сат, сенка). Све то, дало нам је за право да Небо, тако дубоко жанровски одре- димо као кратки, превасходно лирски роман.

SHAKESPEARE’S MARGINAL CHARACTERS: AN ALTERNATIVE TO DOMINANT TUDOR IDEOLOGY

Milena M. Kaličanin — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

This paper explores marginal characters in Shakespeare’s plays that offer a valid alternative to the power- craving aspirations of their ideological authorities. Special attention in the research is paid to the role of the nameless murderers in Richard III, nameless servants in King Lear and soldier Williams in Henry V. The common denominator for these marginal characters is the fact that they willingly disobey their superiors’ orders and unequivocally decide to follow the voice of conscience rather than the voice of authority. Shakespeare introduces marginal characters to point to the notion that rebellion against the dominant ideology has to start from the individual level in order to inspire a global act of resistance. It is our aim to prove that Shakespeare's genuine idea was to subvert and not glorify Tudor's Golden Age. The theoretical framework of the paper relies on the critical insights of Greenblatt, Eliot, Leggatt, Rudnytsky, Fernie, etc.

ТОПОНОМАСТИКА РАНИХ ОСМАНСКИХ ДЕФТЕРА КАО ИЗВОР ЗА ПРОУЧАВАЊЕ СРЕДЊОВЈЕКОВНОГ РУДАРСТВА У ГОРЊЕМ ПОДРИЊУ

Бојан Ђ. Крунић, Дејана Б. Васић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Аутори рада имају за циљ да кроз компарацију сачува- ног топономастичког материјала у Горњем Подрињу и оног забиљеженог у раним османским пописима, који се могу до- вести у везу са рударском дјелатношћу, укажу на њихову евентуалну везу са средњовјековном рудокопњом, врстама копане руде, те испитају међусобну повезаност између поје- диних локалитета и њихову припадност истим или различи- тим рударским ревирима на овом подручју.

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО

Раде Г. Симовић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Прије свих, желим да захвалим деканату Филозофског факул- тета у Палама, што је успио да организује комеморативно вече посве- ћено Рајку Петрову Ногу, једном од највећих модерних и савремених српских пјесника и нашем професору и пријатељу.

ПРИЧЕ КОЈЕ ЧУВАЈУ СЈЕЋАЊЕ НА ЉУДЕ И ДОГАЂАЈЕ РОМАНИЈСКОГ ПОДНЕБЉА

Бранка Р. Брчкало — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Истакнути културни, просвјетни и политички радник, подјед- нако посвећен сваком од ових послова, Слободан Ковачевић изградио је углед не само међу својим сународницима него и остварио бројне контакте и пријатељске везе са књижевницима и националним дје- латницима широм српских простора. Кажу да се у животу све деси у правом тренутку, кад смо сазрели за одређено учење. Тако је и аутор збирке приповиједака под знаковитим називом Е, мој соколе свој та- ленат за писање открио у зрелим годинама. То сублимирано искуство огледа се у способности запажања карактеристичних детаља и уми- јећу одабирања оног што је најбитније за живо приказивање датог до- гађаја или карактера. Мопасан је говорио да писац не тежи да пружи баналну фотографију живота него да нам да његову пунију, занимљи- вију, убједљивију слику, а то је управо остварено у поменутој збирци од двадесет приповиједака аутора Слободана Ковачевића. Збирка по- чиње приповијетком Е, мој соколе, а затим слиједе: Гивикт; Не враћај се, Јанко!; Заборави „хвала“; Реци да си шћела; Јосифова слика; Атар даиџа; Бајта над Ждријелом; Дјечаци не плачу; Гаринча; Намћор; Радоване, море ли ти коса?; Хлопта и коцка; Слушај вамо!; Јединица из креденца; Војничка слика; Зерина; Чекаћу те дуго; Акала неста; Откупљујемо само суво злато. Поријеклом ликова и аутентичношћу догађаја приповијетке су везане за ауторов родни крај и шире окру- жење, о чему свједоче изразити топоними Романија, Булози, Подви- тез, Сарајево, Ступ, Неџарићи, Раковац, Јасен... Као из старинске шкриње, отварају се пред читаоцем приче које љепотом једноставно- сти и концизности показују да ни неки дугачак ни разгранат наратив не би носио толико смисла и значења, толико истинског живота људ- ског. Још једном се показује да је форма кратке приповијетке веома подесна за времена у којима се брзо живи, брзо мисли, брзо умире.

КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ДЕМОГРАФСКИХ И ИДЕНТИТЕТСКИХ СВОЈСТАВА РУМУНА И ВЛАХА У СРБИЈИ

Нада М. Радушки — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Права, положај и очување националног идентитета Ру-

муна и Влаха у Србији од суштинског су значаја за билате- ралне односе Србије и Румуније, али и за напредак Србије у процесу придруживања Европској унији. За потпуно оства- рење мањинских права и слобода потребна су адекватна за- конска решења и њихова ефикасна имплементација, што ствара претпоставке за успешан демографски, економски и културни развој националних мањина и ефикасно интегри- сање у друштвену заједницу, али уз очување њихових етнич- ких, верских и културних особености. У том контексту, у овом истраживању компаративном анализом сагледан je де- мографски развој припадника румунске и влашке нацио- налне мањине, а затим и кључне детерминанте националног идентитета (језик, религија, порекло и обичаји) Румуна и Влаха у Србији.

УЧЕСТАЛОСТ И ПРЕДИКТОРИ ОНЛАЈН И МЈЕШОВИТОГ КОЦКАЊА МЛАДИХ

Драженко Л. Јоргић, Горан Ј. Стојановић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Иако једна од најсиромашнијих земаља, БиХ има највише кладионица према броју становника у Европи. Посебно популаран вид забаве на овим просторима због своје приступачности и анонимности постало је онлајн коцкање, чије услуге нуди неколико домаћих компанија. Највише се играју слот-машине, покер и клађење на резултате спортских догађаја. За разлику од класичног, онлајн коцкање има неколико предности. Чари игре доживљавају се из удобности и приватности свога дома (24/7 – било када у току дана, односно седмице). Избјегнуто је путовање до касина и чекање у редовима. Агресивна маркетиншка кампања којом се нуди лажна нада инстантне зараде, вјешто заокупља пажњу захтијевајући што чешће и дуже присуство у сајбер свијету.

Циљ овог рада је идентификовати учесталост онлајн и предикторе мјешовитог коцкања младих. У истраживању су учествовали средњошколци III и IV разреда и студенти различитих година студија Универзитета у Бањој Луци и Источном Сарајеву из већине градова и општина Републике Српске. За потребе ове студије коришћен је е-упитник о општим социо-демографским подацима и активностима коцкања, те породичним варијаблама од интереса за истраживање.

Анкетирање је било усмјерено на формалне облике игара на срећу, односно оне игре које се нуде од службено регистрованих приређивача на подручју Републике Српске. Резултати на 2700 испитаника (80,3% ученика средњих школа и 19,7% студената) показују да студенти значајно више онлајн коцкају у односу на средњошколце и да коцкање младића, учесталост коцкања очева и утрошак новца на коцкарске улоге значајно предвиђају учесталост мјешовитог коцкања младих.

Резултати указују на то да се коцкање не може спречавати нити лијечити као изоловано проблематично понашање у адолесценцији, већ једино у контексту повезаних понашања и односа са салијентним друштвеним групама.

ПАСТИРСКА ПСИХОЛОГИЈА КАО ДРУШТВЕНА КРИТИКА: ТЕОЛОШКО ЧИТАЊЕ ЏОРДАНА ПИТЕРСОНА

Ведран З. Голијанин — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Православна пастирска психологија је теолошка дисциплина која је, у свом тренутном облику, првенствено усмерена на појединца и његове духовне и душевне про- блеме. У студијама пастирске психологије, међутим, приме- тан је недостатак озбиљне анализе савремених друштвених и културних околности, без које је анализа човековог духов- ног живота непотпуна. У раду је изложено теолошко виђење идеја канадског психолога Џордана Питерсона, његове тео- рије културе и критике постмодерног друштва, због којих је привукао пажњу бројних теолога. У Питерсоновим делима и јавним наступима, јудео-хришћанска традиција представ- љена је као темељ западне (или уопште хришћанске) циви- лизације, а та тврдња је полазна тачка како Питерсонове тако и опште теолошке критике савременог (постмодерног) друштва и културе. Због тога је Питерсон вредан саговорних у дијалогу теологије и психологије, па би евентуална рецеп- ција његових идеја у пастирској психологији могла обезбе- дити овој дисциплини неопходну критичку призму за посма- трање друштвеног и културног оквира човековог бића. Аутор истражује начине на које се Питерсонова мисао може инкорпорирати у пастирску психологију и помоћи у преци- зирању циљева друштвено-културне стратегије Цркве у савременом добу. Истраживање почиње одређивањем места за друштвену критику у оквиру пастирске психологије, а потом следи испитивање Питерсонове теорије културе, изра- жене кроз архетипе реда и хаоса. Кроз контекстуализацију Питерсонових идеја у наш црквени и друштвени оквир, ау- тор показује да су оне компатибилне са основним теолошко- пасторалним идејама и друштвено-културним ставовима Цркве.

ВЕЛИМИР РАЈИЋ: ПЈЕСНИК СУМЊЕ И БОЛА (Импулси Ничеове филозофије у Рајићевој поезији)

Мирјана M. Лукић — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

У раду се тумачи поезија Велимира Рајића (1879– 1915), пјесника који је за живота објавио једну књигу Песама и прозе (1908). Иако је у новије вријеме окарактерисан као пјесник „болећивог романтичарског сензибилитета“, у ње- говом опусу трагали смо за пјесмама које га сврставају у контекст нове пјесничке мисли, која је обиљежила прве де- ценије 20. вијека. У раду се анализирају пјесме у којима до- минирају мотиви везани за опроштај, егзистенцијалну не- моћ и самоуништење, те се сагледава пјесниково поимање Бога. Такође се разматрају трагови Ничеовог утицаја на Рајићеву поезију. Најприје, препознајемо их у пјесниковом односу према Библији. У Рајићевом стиху „Нема Бога!“, као да је одјекнуо Ничеов крик „Бог је мртав“. Ничеови импулси присутни су у химничности и екстатичности Рајићеве поет- ске мисли, која често води у патетику. Такође, у Рајићевом прихватању и слављењу бола, у његовој жудњи за снагом у боли, препознајемо ничеанску идеју посвећујућег бола. Велимир Рајић није познавао њемачки језик и Ничеа није могао читати у изворнику, па у раду указујемо на двије пје- сме Лу Андреас Саломе и на текст Милана Ћурчина, који су њемачког мислиоца могли приближити српском пјеснику.

НАУЧНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА СРЕДЊОВЕКОВНИХ ДОГАЂАЈА: ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ КУЛТУРЕ СЕЋАЊА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ ХХ И ПОЧЕТКОМ ХХI ВЕКА

Дејан М. Јечменица — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Обележавање годишњица средњовековних догађаја узето је као поље истраживања културе сећања, кроз пра- ћење научног односа према српској историји, односно про- шлости, пригодним поводима. Хронолошки оквир овог разматрања започет је са 1949. годином, када је падао јуби- леј 600 година од проглашења Законика цара Стефана Душана (две године касније штампана је публикација тим поводом), а завршен са 2021, када је обележавано 700 година од смрти краља Милутина. У овом раздобљу, од око седам деценија, долазиле су године које су представљале јубилеје значајних догађаја из српске средњовековне историје. Кроз исцрпан преглед издвојили смо годишњице тих догађаја, које су биле предмет научне пажње кроз одржавање научних скупова, конференција или симпозијума, као и кроз прире- ђене пригодне тематске зборнике и споменице.

СЈЕЋАЊЕ НА РАЈКА П. НОГА

Владан П. Бартула — Fri, 16 Jun 2023 00:00:00 +0200

Када је након грађанског рата у Босни и Херцеговини, школске 1997/1998. године, обновљен на Палама рад сарајевске Катедре за општу и компаративну књижевност, тада се уз многобројне сарајев- ске и београдске универзитетске професоре и еминентне стручњаке из области науке о књижевности нашао и пјесник Рајко Петров Ного. Уз академике и професоре Славка Леовца, Јована Деретића, Новицу Петковића, Радована Вучковића, Бранка Летића, Јована Делића, Синишу Јелушића, Ранка Поповића, Сретена Петковића (све сама највећа имена филологије и умјетности, како је Ного волио да каже), и Рајко Петров ће својим ангажманом у наставном процесу изузетно много допринијети да Филозофски факултет и група за свјетску књи- жевност постану препознатљиви како у Републици Српској тако и у међународним оквирима.