PREVENCIJA RETKIH BOLESTI

Abstract

Prevencija obuhvata identifikaciju glavnih i pridruženih uzroka oštećenja zdravlja radi njihovog sistematskog
otklanjanja ili ublažavanja na nivou celokupne populacije. Na organizacionom nivou deli se na primarnu prevenciju
(sprečavanje), sekundarnu prevenciju (lečenje) i tercijarnu prevenciju (rehabilitaciju). Kako bi se navedeni cilj ostvario
neophodan je interdisciplinarni pristup u čijem osmišljavanju i realizaciji ravnopravno učestvuju istraživači iz bazičnih
naučnih oblasti, autori kliničkih ispitivanja, epidemiolozi, statističari, psiholozi i analitičari ljudskog ponašanja, stručnjaci
za komunikaciju, ekonomisti, organizatori zdravstvene službe i kreatori zdravstvene politike. Ovakav pristup uveliko
je krunisan uspehom u prevenciji zaraznih bolesti, saobraćajnih, sportskih ili prvreda na radu, kao i mnogih hroničnih
nezaraznih oboljenja. Isti princip se, iako to na prvi pogled ne zvuči logično, umnogome može primeniti i na retke bolesti.