TOKSIČNI STRES U DETINJSTVU I RIZIK ZA DUGOROČNE ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Abstract

Nepovoljna iskustva u detinjstvu (NID), uključujući zlostavljanje, zanemarivanje,
disfunkcionalnu porodicu i druge stresne ili traumatične nedaće u detinjstvu, povezane
su sa dugoročnim negativnim zdravstvenim posledicama. Kao doprinoseći činilac
u nastanku ovih posledica uključen je toksični stresni odgovor. Fiziološki odgovor na
delovanje stresora određen je višestrukim faktorima, uključujući trajanje i jačinu izloženosti,
zaštitne faktore ili ranjivosti i razvojne činioce. Odgovor na delovanje stresora
može biti adaptacioni (fiziološki) ili maladaptacioni (patološki). U odgovoru na delovanje
stresora nervni, endokrini i imunski sistem integrišu se u jedinstven neuro-endokrino-
imunski sistem. Ako je izloženost stresoru vremenski ograničena i ukoliko osoba
poseduje odgovarajuće mehanizme za suprotstavljanje, ovi sistemi podležu vremenski
ograničenoj adaptaciji da bi se organizam vratio u stanje homeostaze. Međutim, dugotrajna
ili jaka izloženost delovanju stresora može da prouzrokuje disregulaciju neuro-
endokrino-imunskog sistema, oštećujući inhibiciju fidbekom i regulacione mehanizme
i stvarajući maladaptacioni, toksični, odgovor na stres. Toksični stres može da
prouzrokuje bilo suvišak bilo nedostatak hormona ili neurotransmitera indukovanih
stresom, što opet, kada se doživi u toku senzitivnog perioda razvoja u detinjstvu, može
da bude ugrađeno u biološke sisteme u razvoju. Poremećena dostupnost hormona i neurotransmitera
izaziva trajne promene koje pogađaju brojne organske sisteme i funkcije,
uključujući arhitekturu mozga, regulaciju endokrinog sistema i imunski odgovor.
Promene u više organskih sistema, u sprezi sa genetičkom osetljivošću i epigenetičkom
regulacijom, stavljaju osobu u rizik za negativne posledice po fizičko, mentalno i bihevioralno
zdravlje u odraslom dobu.