СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС

ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА САМОВИКТИМИЗАЦИЈЕ У СЛУЖБИ ИДЕНТИТЕТСКОГ ИНЖЕЊЕРИНГА НА ПРИМЈЕРУ САВРЕМЕНОГ БОШЊАЧКОГ ФИЛМА

2025-02-14T11:33:17+01:00

Овај рад бави се феноменом ауторепрезентације жртве и његовој интернационализацији у служби идентитетског инжењерин- га. Рад анализира интернационализацију бошњачке самовиктимизације кроз савремену бошњачку кинематографију. Филм као форма мас медија може значајно допринијети интернационализацији одређених тема и пи- тања и као такав филм представља погодан инструмент за остваривање политичких, идеолошких и других циљева. Истраживање има за циљ да идентификује улогу филма у изградњи националног идентитета, као и у стварању и одржавању позитивних и негативних стереотипа. За потребе овог рада, као основне истраживачке методе, кориштене су квалитативна анализа садржаја одабраних филмских остварења и студија случаја.

СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ У ГЛЕДИШТИМА ЉУБОМИРА СТОЈАНОВИЋA С ОСВРТОМ НА БОСНУ И ХЕРЕГОВИНУ (1918–1928)

2025-02-14T11:29:08+01:00

Љубомир Стојановић, научник и политичар, одлучно је прекинуо са монархијским обликом владавине у време Солунског процеса 1917. године, посвећујући се ширењу и остварењу републиканских идеја у политичком животу новостворене југословенске државе. Идеја нацио- налног ослобођења и уједињења српског народа била је камен темељац на којој је заснивао своје погледе и тумачења републиканства. Припадао је оној генерацији која је, помогнута млађим нараштајима и заједно са њима „осуђена на политичку и националну борбу“, са великим успехом на- стављала започето дело ослобођења и уједињења српског народа, између осталог и у Босни и Херцеговини. У раду су приказани и анализирани по- гледи и деловање Љубомира Стојановића у питањима српства и југосло- венства између осталог и на простору Босне и Херцеговине, о којима је писао у склопу једног ширег проблема решења југословенског питања у оквирима југословенске државе, те за које се борио принципијелно и упор- но у својим јавним иступима. Рад је настао на основу извора похрањених у Архиву Српске академије наука и уметности, штампе и историографске литературе.

ПИСАЦ И СВЕДОК ИСТОРИЈЕ

2025-02-14T11:51:21+01:00

Када је писао предговор за Дедијерову књигу Велики бунтовник Милован Ђилас: прилози за биографију, Кристофер Фарли се питао ко све заслужује да о њему буде написана биографија: „они који имају моћ, они који унапређују људско знање или разумевање, који су дали велика дела на пољу уметности, проналазаштва и напретка или, можда, на другој страни, они који су стекли славу по добру или злу, и они чији животи илу- струју важне истине о временима у којима су живели.“1 Дакле, биографију заслужују све оне личности које су на одређен начин стварале историју. Међутим, не смемо заборавити ни оне који су о историји писали.

УПОРЕДНИ ПРЕГЛЕД ГОВЕДАРСТВА РУСИЈЕ/СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА И КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА/ЈУГОСЛАВИЈЕ ИЗМЕЂУ ДВА СВЈЕТСКА РАТА

2025-02-14T11:48:11+01:00

У раду се говори о говедарству на територији Русије/Са- веза Совјетских Социјалистичких Република и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије у XIX вијеку пред Први свјетски рат, за вријеме рата и између два свјетска рата, на основу објављених извора и релевант- не домаће и стране литературе. Наведене су расе говеда, анализиран је и упоређен укупан број говеда, број на km², број на 1.000 становника, као и проценат заступљености у оквиру главних сточних врста. Упоређен је про- ценат крава, волова, бикова, јунади и телади у оквиру стада говеда засту- пљених у објема земљама. Посебан акценат дат је учешћу пољопривреде у укупном бруто националном дохотку земаља, стању пољопривреде у Совјетском Савезу за вријеме колективизације и извозу говеда из Краље- вине Југославије.

ЗАБОРАВЉЕНО СЈЕЋАЊЕ МИЛОША САМАРЏИЈЕ

2025-02-14T11:44:43+01:00

Аутори, кроз кратки текст, презентују сјећање Милоша Са- марџије на његов ратни и животни пут, од мобилизације у аустроугарску војску у Првом свјетском рату 1917. године, преко заробљавања и ступања у Прву српску добровољачку дивизију крајем 1917. године и преласка у Радничку сељачку црвену армију почетком 1918. године, и на крају поврат- ка у родну Буковачу поред Босанског Петровца крајем 1921. године. На основу сјећања, које је Милош Самарџија забиљежио средином педесе- тих година прошлог вијека, на свега двије странице, а које до данас није угледало свјетлост дана, аутори су отргли од заборава још једно сјећање учесника Првог свјетског рата и Октобарске револуције у Русији.

ВИНЕР ЦАЈТУНГ О ДУБИЧКОМ РАТУ

2025-02-14T11:41:12+01:00

Дубичком рату, као једној од етапа великог сукоба Хаб- збуршке монархије и Османског царства (1788–1791), у досадашњој исто- риографији није посвећена заслужена пажња. При истраживању догађаја из наведених ратних година штампа углавном није кориштена као исто- ријски извор. Због тога смо се одлучили да у овом раду анализирамо рат- не извјештаје листа Винер Цајтунг. Циљ рада је да поред детаљног прика- за битака и спорадичних ратних дејстава, нарочито око градова Дубице, Новог и Градишке (Бербира), дамо увид у живот локалног становништва у немирном пограничју.

СРПСТВО БОКЕ КОТОРСКЕ НА ПОПИСИМА СТАНОВНИШТВА У XX И XXI ВИЈЕКУ

2025-02-14T11:31:26+01:00

Стварање црногорског националног идентитета, а потом и независне Црне Горе, представља један од најдрастичнијих примјера идентитетског инжењеринга на југословенском и постјугословенском про- стору. С обзиром на различит историјски пут, а онда и посебан менталитет и идентитет становништва, жељели смо да сагледамо мјесто Боке Котор- ске у тим дешавањима. Кроз овај рад настојали смо да покажемо како су пописи становништва у XX и XXI вијеку, извршени од стране три различита државна организма, детектовали српски национални осјећај код станов- ништва у Боки Которској и да ли је она по томе ишта другачија од остатка Црне Горе. Настојали смо да увидимо да ли је у Боки Которској било више или мање Срба, како се њихов број мијењао од пописа до пописа и, ко- начно, како су према резултатима пописа Срби распоређени на простору тог дијела црногорске обале. Рад је примарно заснован на објављеним документима, тј. резултатима пописа становништва из 1910, 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003. и 2011. године, а затим и на стручној литератури.

ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ КУЛТУРНОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ – СЛУЧАЈ ЗЕМАЉСКОГ МУЗЕЈА

2025-02-14T11:26:28+01:00

Рад тежи да укаже на деловање Земаљског музеја у Са- рајеву и његову улогу у културној политици Аустро-Угарске у Босни и Хер- цеговини. Приказани и анализирани су основни правци истраживања историјско-археолошког одељења Земаљског музеја, као и деловање не- колицине запослених који су се показали као кључни у процесу спровође- ња прокламоване културне мисије унутар Босне и Херцеговине. Деловање кровне културне институције у окупираној Босни и Херцеговини стављено је у контекст империјалног и колонијалног деловања Двојне монархије на тлу Балкана.

ДОДАТНО УЧВРШЋЕН ТЕМЕЉ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ИСТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ II

2025-02-14T11:54:10+01:00

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) 2022. године објавио је први том Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата. Први том започетог пројекта обухвата 1992. годину. У њему је, послије уводног дијела, обрађе- но 76 стратишта на којима су страдали Срби од 26. марта до 23. децембра 1992. године. На тим стратиштима животе је изгубило укупно 1.985 срп- ских жртава. Подвучено је да ово дјело није Попис жртава који је већ об- јављен 2019. године као посебна публикација.

ПРОМАШЕНА ИСТОРИЈА БОСНЕ (И ХЕРЦЕГОВИНЕ) ОБЈАВЉЕНА У КЕМБРИЏУ И ЊЕНЕ РЕЦЕНЗИЈЕ

2025-02-14T11:49:33+01:00

Предмет критичке анализе је књига A Concise History of Bosnia (Сажета историја Босне) британске историчарке Кети Кармајкл. Из- двојене су очигледне, бројне, разноврсне и крупне грешке. Уочена је глав- на теза књиге о „босанској цивилизацији“ у име које су у историји Босне (и Херцеговине) маргинализовани и дехуманизовани Срби и, у мањој мјери, Хрвати. Tа теза припада оријенталистичком и/или балканистичком дис- курсу који је у континуитету развијан од XIX вијека, а нарочито у вријеме пропасти Југославије и у постјугословенском периоду. Анализиране су и рецензије књиге, које су ријетке, имајући у виду углед издавача (Кембриџ јуниверсити прес), и углавном негативне.

CZECHOSLAVAK CAPITAL IN INTERWAR YUGOSLAVIA: ECONIMIC INFLUENCE AND INVESTMENTS

2025-02-14T11:46:27+01:00

This article examines the role and significance of Czechoslovak investments in Yugoslavia during the interwar period. Drawing upon published literature and archival sources, the study analyzes the extent of Czechoslovak capital involvement in various sectors of the Yugoslav economy, including banking, industry, and tourism. It investigates Czechoslovak investments’ motivations, geographical distribution, and socio-economic implications for Yugoslavia. The findings reveal that Czechoslovak investments constituted a substantial portion of foreign capital in Yugoslavia, contributing to industrial development, job creation, and modernization. However, they also highlight the complex dynamics of economic integration and foreign influence in interwar Yugoslavia, shedding light on the nuanced relationship between Czechoslovak investors and the Yugoslav economy.

ПРВОДЕЦЕМБАРСКО УЈЕДИЊЕЊЕ У ЈАВНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1918. И 1919. ГОДИНЕ

2025-02-14T11:43:21+01:00

Послије пробоја Солунског фронта и ослобођења тери- торије предратне Краљевине Србије, почетком новембра 1918. године на изричиту молбу Народног вијећа СХС српска војска ступила је на тло не- кадашње Аустроугарске монархије. Позив српској војсци услиједио је као посљедица немогућности локалних власти у Хрватској и Босни и Херцего- вини да осигурају унутрашњи ред и мир и одупру се надирању италијан- ских снага на Јадрану. Извори указују да је српска војска дочекивана са радошћу и великим надама, у већински српским срединама са истинским одушевљењем. Прводецембарско уједињење поздрављено је широм Бо- сне и Херцеговине као један од најважнијих датума у историји, који је тре- бао означити срећнију будућност свих јужнословенских народа. Стварање прве југословенске државе поздравили су и они појединци или групе који су уочи и током рата представљали снажан ослонац аустроугарским вла- стима. Годину дана касније прводецембарски оптимизам је спласнуо, а међунационалне напетости и страначки сукоби рађали су прве озбиљније сумње у будућност Краљевине СХС.