СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС

ПЕТРОВАЧКЕ ЦЕСТЕ

Вук Мандић — 2024-04-01

Бошко М. Бранковић је ванредни професор на Студијском програму историје Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Неопходно је поменути да је професор Бранковић 2011. године одбранио магистарски рад под називом ”Петровац од 1700. до 1918. године”. Ово дјело касније је објављено као монографија, али и пређашњи радови о завичајној про- шлости, најбоље свједоче како о научним интересовањима, тако и о мје- родавности аутора.

ПРВА КЊИГА О УСТАНКУ У ИСТОЧНОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ 1875–1878. ГОДИНЕ

Петар Милошевић — 2024-04-01

Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ почетком године објавила је своју десету, јубиларну књигу под називом „Устанак у Источној Херцегови- ни 1875–1878. Узроци, ток и посљедице“ аутора младог историчара Лазара Радана. Објављена књига је формата А5 и има скоро 350 страница.

ДОДАТНО УЧВРШЋЕН ТЕМЕЉ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ИСТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Остоја Раилић — 2024-04-01

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) 2022. године објавио је први том Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата. Први том започетог пројекта обухвата 1992. годину. У плану је да у наредним томовима Атла- са буду обрађени злочини почињени 1993, 1994. и 1995. године. Овим зна- чајним дјелом за проучавање Одбрамбено-отаџбинског рата као једног од најзначајнијих периода историје Републике Српске РЦИРЗ је наставио са праксом започетом протеклих година. У њиховом издању објављена је публикација Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату као ис- торијски преглед и то у два издања. Група аутора објавила је Страдање Српчана на озренско-возућком ратишту 2018. године. Никола Борковић објавио је 2019. године публикацију о страдању беба у КБЦ Бањалука под Димитријевић написали су монографију 2. крајишки корпус Војске Репу- блике Српске која је објављена 2019. године. насловом Шта су скривиле? Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Генерал Душан Кукобат и историчар др Бојан

ТАЈНА ЂАЧКА ДРУШТВА

Тамара Раковић — 2024-04-01

У издању Удружења архивских радника Републике Српске и Архи- ва Републике Српске објављена је 2022. године монографија Тајна ђачка друштва у Бањолучкој реалки 1905–1918, аутора Боривоја Милошевића. Како сам аутор пише у уводној ријечи, младобосанска генерација пред- стављала је чест предмет политичких манипулација и злоупотреба, те је један од главних разлога писања овог дјела био покушај да се поједине не- доумице и непознанице разријеше, те да се необјављена историјска грађа изнесе на свјетлост дана. Иако су главна тема ове монографије тајна ђачка друштва у Бањој Луци, аутор је успио да прикаже и ширу друштвено-по- литичку ситуацију која је допринијела развоју револуционарног располо- жења међу млађим генерацијама окупиране Босне и Херцеговине.

ОДСУДНА ОДБРАНА

Георгије Вулић — 2024-04-01

Књига Одсудна одбрана. Митровданске офанзиве на источну Хер- цеговину 1992. и 1994. године изашла је из штампе 2021. године. Њен ау- тор Предраг Лозо запослен је у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Лозо се у свом досадашњем раду бавио темама из историје Републике Српске, геноцидом у НДХ, као и културом памћења.

ИЗМЕЂУ КОРПОРАТИВИЗМА И КАРДЕЉИЗМА: О НАУЧНИМ ГЛЕДИШТИМА МИЛОРАДА ЕКМЕЧИЋА ПРЕМА ТЕОРИЈСКИМ КОРЕНИМА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ САМОУПРАВНОГ СОЦИЈАЛИЗМА

Јован Ј. Алексић — 2024-04-01

У склопу студијско–истраживачког рада за потребе креи- рања рукописа докторске дисертације под насловом „Живот и дело Ми- лорада Екмечића (1928–2015)“ уочили смо да је овај знаменити „посленик музе Клио“ увео сасвим нове научне тезе о сличностима идејних конце- пата корпоративних система Италије и Аустрије и социјалистичког само- управљања у Југославији. Раднички савети у предузећима и другим ус- тановама, подруштвљавање приватне имовине и заступање различитих сталежа у државном парламенту представљали су, према његовом ми- шљењу, кључне споне између југословенског самоуправног социјализма, италијанског фашизма и католичког аустрофашизма. У прилог својим тврдњама пласирао је податак да је устав СФРЈ из 1963. године („Повеља самоуправљања“) у суштини био нека врста копије аустријског устава из 1934. године, којим је ова земља проглашена за „хришћанску сталешку др- жаву“. Анализирајући Екмечићево писање о овој комплексној проблемати- ци, закључили смо да је Екмечић својим радом дао оригинални допринос изучавању утицаја међуратних корпоративних идеологија на југословен- ски самоуправни систем и истовремено отворио нове хоризонте за даље изучавање наведеног феномена.

ЈЕВРЕЈИ У ПРИЗРЕНУ ОД НАЈРАНИЈИХ ВРЕМЕНА ДО ХОЛОКАУСТА

Милош М. Дамјановић — 2024-04-01

Демографски, привредни, културни и историјски центар Метохије имао је дугу традицију мултиетничности и мултикултурално- сти. У њему су се генерацијама преплитале разне цивилизације, народи и конфесије. Парадигматично је да призренска чаршија као баштиник за- натског и трговачког живота никада није имала организовану односно бројнију јеврејску заједницу. У разним историјским епохама само су ретки појединци и малобројне породице краткорочно или стално настањива- ле овај средњовековни урбани и архитектонски бисер, баш као и читаво подручје плодне Метохије. Упркос изостајању јеврејског институционал- ног живота у Призрену су се сукцесивно досељавали и у њему проводили одређени период живота многобројни Јевреји са простора Аустроугарске и југословенске државе. Својим професионалним умећем и друштвеним активизмом оставили су трајан и неизбрисив траг и значај за општи ло- кални развој средине коју су својевољно или стицајем друштвених околно- сти прихватили за своје пребивалиште. Њихово присуство оплеменило је различите сфере јавног живота, почевши од здравствених преко просвет- них до економских. У раду ће бити приказано хронолошко бивствовање и социјална улога ретких јеврејских становника града на Бистрици.

О ЖЕНАМА У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ. У КОНТЕКСТУ СТАРИЈИХ И НОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА

Александра Костадиновић – Рачић — 2024-04-01

У раду ће бити ријечи о женама у Душановом законику, у контексту старијих и новијих истраживања у српској историографији, односно, упоређујући иста, даћемо осврт на сличности и разлике у њима, стављајући акценат, првенствено, на права и положај жене у тадашњем друштву, конкретније, у тадашњем временском периоду. Сходно томе, указаћемо на њихове привилегије, али и на дискриминацију, у поменутом правном споменику, гдје се жене што директно, што индиректно помињу у двадесетак чланова, међутим ми ћемо се у тексту фокусурати само на оне чланове Законика у којима се жена помиње директно, тачније термином жена или у контексту одреднице женског рода (хришћанка, калуђерица, властелинка...). Другим ријечима, анализираћемо чланове 9, 17, 46, 53, 54, 64, 73, 104, 195 и 196, чије су се одредбе односиле, углавном, на властелин- ке и остале жене, али не и на жене владара, што се да закључити из члана 195. Душановог законика.

БРОЈ ПОСЛАНИКА ПРВОГ САЗИВА СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Милена Михаљевић — 2024-04-01

На основу доступне литературе и извора у раду се разма- трају историјске чињенице које су довеле до коначног броја посланика првог сазива Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Утврдивши да се у до сада објаљеним радовима и монографијама везаним за осни- вање и рад највишег уставотворног и законодавног тијела Републике Српске овај број наводи без адекватног објашњења како је успостављен, циљ је био помјерити границе научног сазнања и разјаснити све оне елементе који су утицали на заокруживање коначног броја посланика првог сазива. Имајући у виду значај ове институције за Републику Српску, како у ратном периоду, тако и данас, било које чињенице везане за њен рад не би тре- бале остати занемарене, а нарочито не оне које се тичу њеног оснивања.

ИСТОРИЈСКО-ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ МАКЕДОНСКОГ ЦРКВЕНОГ ПИТАЊА

Милош Ернаут — 2024-04-01

Аутор у раду на хронолошки начин представља генезу ма- кедонског црквеног питања, које је било актуелно више од пола вијека, док узроци овог црквеног спора сежу у другу половину 19. вијека, када, након пропасти Отоманског царства, долази до формирања националних држава. Mакедонска православна црква прогласила је аутономност 1958. године, која је касније призната од стране Српске православне цркве, а аутокефалност 1967. године, што је изазвало црквени раскол који је трајао 55 година, све до 2022. године, када је Македонској православној цркви признат аутокефални статус од стране Српске православне цркве. Ово наизглед црквено питање било је у великој мјери подстакнуто од стране тадашњих југословенских савезних и републичких власти, а изненадно окончање овог међуцрквеног спора такође је разријешено под утицајем геополитичких процеса, који су се одразили, између осталог, и на односе међу православним црквама.

МИТРОПОЛИТ ЛЕОНТИЈЕ РАДУЛОВИЋ (1835–1888) – ПРВИ СРБИН ХЕРЦЕГОВАЧКИ МИТРОПОЛИТ ОД УКИДАЊА ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ 1766. ГОДИНЕ

Лазар Радан — 2024-04-01

Након укидања Пећке Патријаршије 1766. у Херцеговину, као и у друге српске области дошле су грчке владике – фанариоти. Њихово службовање углавном је оставило лош утисак. У Херцеговачкој митропо- лији смијенило се десет фанариотских владика у периоду 1766–1888, до доласка првих Срба на ову катедру. Тема овог рада управо јесте живот, до- лазак и служба истакнутог Херцеговца, митрополита Леонтија Радуловића (1888), првог Србина на катедри херцеговачких митрополита од укидања Пећке Патријаршије. Његов тежак и мученички живот био је само увер- тира за долазак на ову славну светосавску катедру. У раду смо се бавили његовим животним путем и службом, као и дјелимично историјом Митро- полије од постанка до његове службе. Рад је настао на основу релевантне историјске литературе, необјављених и објављених извора и периодике и за циљ има да приближи значај доласка Срба на катедру херцеговачких митрополита за сам православни народ Херцеговине, као и да сачува ус- помену на овог значајног херцеговачког архијереја.

ПЕРЦЕПЦИЈА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ У ХАГИОГРАФИЈАМА ПОСВЕЋЕНИМ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ

Борис Бабић — 2024-04-01

У раду је показан начин на који је Константин Велики при- казан у хагиографијама посвећеним Стефану Дечанском. Старију од њих је написао по имену непознати ученик и настављач архиепископа Данила II, а млађу Григорије Цамблак. Помен Константина Великог у хагиогра- фији Даниловог настављача подсјећа на типичан начин изражавања у хагиографској књижевности, гдје је акценат стављен на хришћанске вр- лине српског краља. С друге стране, перцепција првог византијског цара у хагиографији Григорија Цамблака важна је са аспекта цјелокупних иде- олошких поставки владавине Стефана Дечанског. Хагиографска књиже- вност посвећена култу светог краља, попут ликовних представа у његовим задужбинама, показује да је Стефан Дечански слиједио идеолошке по- ставке свог оца, те своју владавину градио кроз представу себе као новог Константина. Из тог разлога, помени Константина Великог у хагиогра- фији Григорија Цамблака нису случајни и спорадични, већ су дио једног система приповиједања односно међусобно повезани и усаглашени.

ДЕЈАН МИКАВИЦА (1964-2022)

Боривоје Милошевић — 2024-04-01

У Новом Саду је 2. новембра 2022. у 58. години живота изненада пре- минуо историчар Дејан Микавица, редовни професор Филозофског факул- тета.

ДУШАН БЕРИЋ (1948-2023)

Боривоје Милошевић — 2024-04-01

У Новом Саду је 29. априла 2023. године преминуо Душан Берић, угледни српски историчар и члан АНУРС-а. Рођен је у Трнову код Мркоњић Града, 7. јануара 1948. године.