Утицај религије на обликовање српског националног идентитета у Босни и Херцеговини

Abstract

Национални идентитет обликују многи чиниоци, међу којима су најважнији језик, писмо, државно-правна традиција и религија. Многи аутори наглашавају превагу вjерског у лепези осталих идентитетских карактеристика балканских народа, па тако и српског. Период османске владавине од кључног је значаја за разумијевање међуетничких односа у Босни и Херцеговини. Тај простор је уз дијелове албанског, македонског и бугарског територија најдубље исламизован у односу на остале од стране Турака освојене дијелове европског континента. Исламизација је условила постепени продор исламске културе и обичаја у Босни и Херцеговини. Геополитички положај покрајина, на границама великих цивилизација и култура, потом и двије империје, османске и аустроугарске, додатно је утицао на усложњавање вјерских прилика и утицај религије на формирање модерних националних идентитета. Национална и вјерска сегментираност друштва у Босни и Херцеговини оставила је дубок траг и унутар политичког организовања, што можемо пратити још од почетка XX вијека када су током аустроугарске управе основане најраније политичке странке. Ратови који су кроз цијели XX вијек пустошили простор Босне и Херцеговине носили су у себи наглашено вјерско обиљежје.