Неовизантинизми у савременом друштвеном (религиозном) дискурсу православних словенских народа

Abstract

У раду се разматрају примери употребе елемената средњовековне српске и византијске историје у модерним религијским дискурсима који се преплићу са савременим политичким процесима у Руској федерацији и Републици Србији. Овај феномен посматра се на примерима савремене споменичке културе у Србији, споменик Стефану Немањи, и тумачењу Храма Светог Саве као нове Свете Софије, и на примеру руског документарног филма „Пропаст империје – византијска лекција“ руског архимандрита, односно епископа Тихона Шевкунова. Износи се запажање да су одређене историјске паралеле са византијском културом и традицијом, односно српском средњовековном прошлошћу, послужиле за стварање савремених идејних образаца националног идентитета Срба и Руса. Међутим, износи се и став да ови савремени процеси употребе историје нису увек утемељени на објективном разумевању прошлости, те да се прошлост инструментализује у недовољно јасном, или чак потпуно погрешном смислу.